Да ли су наша очекивања од брачног живота реална или смо под превеликим утицајем романтичних представа које нам долазе из Холивуда и медија? Како објаснити младима да приликом избора партнера треба да послушају или бар узму у обзир и родитељски савет?
Преносимо размишљања једне читатељке управо о томе.
Писмо читатељке подстакнуте нашом кампањом „ЖЕНЕ ГОВОРЕ У СВОЈЕ ИМЕ”.
Више о кампањи и о томе како да нам се придружите прочитајте ОВДЕ.
Истргнуте из традиционалних вредности, многе од нас су кренуле или крећу у живот пуних глава о „вечној и страсној љубави, о принцу из бајке”…
Све док се не догоди да вам друг из детињства каже да је ваш родитељ желео и очекивао управо њега за зета. Сазнајете то након тридесет година и остајете шокирани жаљењем у његовом гласу.
Обоје су сада немо сагласни да треба послушати родитеље, свесни да су их они најбоље познавали. Да Божјом промисли, родитељска љубав зна шта је најбоље за дете, нарочито ако је родитељ искрени верник – он, као на длану, добија јасно и чисто сазнање шта је за његово дете најбоље.
Родитељски благослов, онај дат од срца, утире пут добром браку. То закључују двоје сада разведених, који су се срели након толико година. Схватају колико имају заједничких вредности и ставова. Воле се и поштују као пријатељи, или као брат и сестра, свесни да је за све друго касно.
Са двадесет година бих рекла да је то највећа глупост коју сам чула, а сада… Е, сада…
Душица
Коментари