Забављали смо се око два месеца када је моја девојка Рене затруднела. Обоје смо имали четрдесетак година. Нисам имао своју децу па сам био узбуђен схвативши да ћу први пут постати отац. Међутим, Рене је већ имала децу, па сам знао да није била одушевљена што ће поново морати да гаји бебу.
Обоје смо сматрали да је абортус нешто лоше, али Рене је рекла да би то било најлакше. Нисам се сложио с тим, али сам поштовао њену одлуку и ћутао сам.
Неколико недеља касније, договорили смо се да се пре посла нађемо у клиници за абортус. Ја сам стигао пре ње. Јутро је било мирно, а паркинг скоро празан јер клиника још није била отворена. Стајао сам наслоњен на зграду и чекао Рене.
Док сам чекао, на паркинг је дошао велики плави мини-бус. Из њега је изашла једна жена и упутила се к мени. Представила се и питала ме да ли некога чекам и да ли сам залутао. Претпостављам да сам заиста деловао изгубљено. Рекао сам јој да чекам девојку.
Питао сам је за мини-бус, а она ми је рекла да ради за организацију која помаже трудницама да се упознају с другим могућностима, осим абортуса. Мој унутрашњи сукоб се још више појачао – знао сам да абортус није у реду.
Жена је била пријатна па сам јој рекао зашто сам ту. Дала ми је информације о другим могућностима које можемо размотрити и донела ми брошуре за Рене.
Када је Рене стигла на паркинг, сео сам у њен ауто и испричао јој о разговору са женом из мини-буса. Заједно смо погледали брошуре, а онда ме је она упитала шта ја желим. Рекао сам јој да желим да постанем отац и да ћу гајити дете чак иако она не буде могла или не буде желела.
Кроз сузе ми је признала да је била изненађена што желим да задржимо дете и захвална што сам јој то рекао. Мислио сам да јој ћутањем показујем поштовање и љубав, али је заправо она због тога осећала као да ми није стало. Када сам јој рекао да не желим да абортира, показао сам јој да ми је стало до ње и да је нећу оставити саму.
Моје речи пружиле су јој огромну утеху. Била је узбуђена што ће опет имати бебу! Иако то није било лако, ово искуство нас је зближило и ми смо веома узбуђени што смо родитељи.
Тај тренутак који смо Рене и ја доживели у ауту променио ми је живот. Друштво ме је убедило да треба да ћутим како бих подржао права жена. Међутим, схватио сам да не морам да одустанем од својих убеђења да бих показао женама да ми је стало. Уместо тога, најбољи начин да покажем Рене да је волим био је да јој кажем како се осећам и уверим је да ћу бити уз њу и уз наше дете. Вероватно је то нешто најбоље што сам икада могао да урадим за жену.
Џеф, југозападна Флорида
Превод за pravoslavniroditelj.org: М. Стајић
Извор: Stork Stories: Why Men Need to Stop Being Silent About Abortion
Уколико сте трудни и у дилеми сте да ли да задржите бебу, нудимо Вам могућност да поразговарате са психологом – било уживо у саветовалишту у Београду, било преко Скајпа.
Не устручавајте се да затражите психолошки разговор – нико Вас неће притискати, осуђивати нити убеђивати.
Једноставно ћете добити прилику да Вас неко пажљиво и без осуђивања саслуша, као и прилику да са неким поделите своја осећања и размишљања у овако осетљивој ситуацији у којој сте се нашли.
За детаљније информације посетите сајт Православно-психолошког саветовалишта „Има наде“:
Не брините за новац – уколико нисте у могућности да платите, разговор ће за Вас бити бесплатан.
Саветовалиште „Има наде” нуди могућност бесплатног разговора само и искључиво особама које су трудне и премишљају се да ли да задрже бебу, тако да је то потребно навести у писму преко контакт странице на ОВОМ ЛИНКУ.
Коментари