У првом делу овог текста (на овом линку ) говорили смо о томе шта родитељи детета које трпи малтретирање и вршњачко насиље могу и треба да чине у односу на одговорне особе у школи и институцијама при Министарству просвете.
У другом делу текста ћемо говорити шта родитељи могу да учине у контексту свог детета које трпи насиље (како да потраже помоћ за њега и савете за себе, како да се упознају са психологијом вршњчког насиља, као и на који начин могу своје дете да оспособе да се одбрани од силеџијског понашања од стране својих вршњака у школи).
2.ДЕО – ВАШЕ ДЕТЕ И ПРОБЛЕМ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА
Први корак: Упознајте се са психологијом вршњачког насиља и помозите вашем детету да препозна шта је насиље и да о њему разговарате.
Родитељи школараца, морате бити упознати са психологијом вршњачког насиља – како оно функционише, како да разговарате са својом децом да би вам она заиста рекла уколико се над њима врши насиље (како да препознају шта је насиље, а шта само клиначка шала, да препознају да је и исмевање, давање надимака, искључивање из друштва, уцењивање – такође насиље и то насиље које оставља озбиљне последице по душу детета).
С тим у вези, постављамо овај видео снимак у коме два мајстора борилачке вештине (бразилске џиу-џице) који су покренули програм самоодбране за децу која су била жртве вршњачког насиља износе суштинске и сажете ствари које би сваки родитељ морао да зна када је у питању вршњачко насиље.
Неколико кључних карактеристика силеџијског понашања су следећа:
– Особе које врше вршњачко насиље обично за своје мете често бирају особе које делују да не могу или да не желе да се бране нити сукобљавају – децу која делују бојажљиво, повучено, осетљиво или обазриво.
– Ако се ваше дете расплаче услед насиља од стране вршњака, то на силеџију делује као награда и подстицај да ваше дете и на даље малтретира.
– Силеџије теже да изолују своју жртву, ређе нападају децу која су заједно са два-три друга.
– Насилник у школи неће престати да малтретира дете уколико га ваше дете игнорише. Напротив.
– Вршњачко насиље над другима могу да врше подједнако и девојчице као и дечаци.
Други корак: Ако је ваше дете већ доживело малтретирање од стране својих вршњака у школи – потражите помоћ психолога, како за дете, тако и за вас.
Не устручавајте се да потражите психолошку помоћ за дете, али и да се и ви посаветујете са психологом како да помогнете вашем детету на најбољи начин. Постоје начини на које можете ублажити проживљену патњу код детета, како да му, на њему разумљиви начин, објасните да оно није ништа криво због тога што му се то догодило. Да му повратите изгубљено самопоштовање и веру да се овај проблем може решити.
Да не бисмо рекламирали, уколико вам је потребна препорука где да се обратите, питајте путем странице КОНТАКТ.
Трећи корак: Оспособите дете да научи да се одбрани од вршњачког насиља
Уколико је ваше дете у опасности да постане жртва вршњачког насиља у школи, или већ јесте доживело непријатности те врсте, потребно је да дете оспособите да почне да се на адекватан начин брани од тога.
У Београду постоји неколико клубова борилачких вештина које се могу ефикасно употребити у самоодбрану од вршњачког насиља и за које постоје групе за децу од 5 година на даље:
- „Крав мага“ – израелска вештина самоодбране у контактној борби – од 2015. Године су уведене и „тинс“, „јуниор“ и „кидс“ групе за децу од 5-15 година у клубу „KMG – KRAV MAGA GLOBAL“. ( На овом линку )
- Бразилска џиу-џица за децу (Бразилска џиу-џица клуб „Secutor“ на овом линку )
Ове две вештине издвајамо јер нуде вештине самоодбране у конкретним животним ситуацијима, дакле нису „спортови“ који се тренирају да би се деци исправили табани, кичма и кондиција и да би се деца одвојила од компјутера и игрица.
Када дете научи технике самоодбране и осети у себи сигурност да има алате како да се одбрани, та психолошка сигурност ће се на њему и видети, што је најјаче средство одбране од насилника.
Насилници се хране туђим страхом, а посебно туђим страхом од агресије. Оно дете које покаже спремност да се једном у животу ако треба и потуче – највероватније неће морати то да учини ни тај један једини пут, а у осталим случајевима, биће то први и последњи пут.
Силеџија ће отићи од њега.
Или, да цитирамо једног 14-годишњака који је на питање своме оцу „зашто се потукао у школи“ рекао:
„Тата, да се нисам потукао тада – сада бих морао још сто пута да се бијем“.
У питању је била самоодбрана од безразложног вршњачког насиља.
Да закључимо
Ако школа (директорка и остали одговорни) неће да заиста реши проблем вршњачког насиља, ако све остале релевантне институције (просветни саветници, просветни инспектори…) не одраде професионално свој посао у правцу решавања насиља, ако ниједна акција у правцу позивања медија и алармирања јавности не да жељени ефекат – тада као родитељ имате само две опције:
- 1. Да ваше дете обучите са техникама како да се одбрани од насиља и заузме за себе на такав психолошки начин који ће довести до тога да се силеџије окану њега.
- 2. Да ваше дете пребаците у другу школу, надајући се да ће тамо бити боља ситуација и да ће управа школе заиста радити свој посао. У многим ситуацијама се ово показало као добро решење, или барем мање лоше у односу на то да дете остане у поменутој школи и да годинама гута и трпи насиље без разлога.
Све остало само наноси штету души вашег детета.
Аутор: ПравославниРодитељ.орг
————————————————
Напомена:
Овај текст не садржи комерцијалну рекламу за клубове борилачких вештина – нисмо никакав новац примили за њихово помињање и препоручивање. Једноставно, желели смо да понудимо родитељима деце која трпе насиље у школи конкретна решења а не уопштену причу.
ПРОЧИТАЈТЕ И:
→ Зашто просветари ћуте о вршњачком насиљу у школи? Ко га прикрива и зашто?
→ КАКО ФУНКЦИОНИШЕ УХОДАНА СПРЕГА ДИРЕКТОРА, ПРОСВЕТНИХ САВЕТНИКА И ИНСПЕКТОРА У ЗАТАШКАВАЊУ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА
Коментари