Иако је прва мисао која нам се намеће у тренутку када се сусретнемо са болном чињеницом да наш син или ћерка у пубертету већ увелико блудничи (модерним језиком речено «сексуално истражује и открива свој сексуални идентитет») да га затворимо у собу док се не уразуми и схвати шта чини – то није прво, па чак ни друго што треба да учинимо.
У породичној психотерапији постоји термин «идентификовани пацијент» – то је особа у једној породици на којој се само пројавила болест а болесна је заправо , на свој начин, читава породица. Ваш тинејџер који блудничи није изоловани део породице који се «одметнуо» и кога зато треба изоловати док се не среди већ је он показатељ да је дошло крајње време за преиспитивање, покајање и повратак на прави пут – процес кроз који је потребно да прођу примарно православни родитељи тинејџера.
О чему се ту ради?
Ради се о духовним законима и о начину на који Господ управља нашим стопама на путу спасења.
Господ није заинтересован само за спасење ваше деце, већ и за ваше спасење.
Такође, Господ није заинтересован да од деце коју вам је Он дао ви направите само добре и поштене људе (који неће украсти, убити или преварити), већ да их васпитате да постану свети.
Да, управо свети, светитељи. Ништа мање. То је главни циљ православног родитељства – да одгаја будуће светитеље.
Да ли су то превисока очекивања, да ли је то могуће извести, или је то само претежак терет на нашим родитељским плећима поготово у данашње време? На та питања је Господ већ дао одговор када су га апостоли збуњени његовим одговором богатом а побожном младићу упитали „па ко се онда може спасити“ : Што је људима немогуће, Богу је могуће.
Наше је само да будемо одлучно опредељени за Царство Небеско (без «али» или «само да»), да се трудимо, да молитвено тражимо од Господа да нам помогне и да буде у сваком тренутку ту са нама, и да до краја останемо на бојном пољу. Трпећи поразе од многобројнијег непријатеља, али ко до краја остане на бојном пољу биће овенчан славом без обзира на број доживљених пораза и изгубљених битака. Само ако не одустанемо са неким «добрим» изговором и објашњењем.
Оци јели кисело грожђе а унуцима трну зуби
Ова изрека даје одговор на наше питање «шта да радимо када нам син или ћерка западне у грех» у смислу да нам указује кога примарно треба да мењамо ако желимо да помогнемо нашем тинејџеру.
На деци се често пројављује неки проблем, нека страст, неки неокајани грех, нека страсна привезаност – која је наша, родитељска а не примарно њихова.
То није увек и у сваком случају тако, јер као што знамо Господ не шаље невоље само грешницима да би се покајали и окренули на пут спасења. Понекад Господ шаље невоље и да би се нечија вера показала (као праведном Јову) или да би се душа светитеља још више очистила и овенчала славом кроз трпљење невоља, или да би се , као у случају исцељења слепог који је записан у Јеванђељу – показала милост Божија.
Али да ми кренемо најпре од онога што је нама, људима привезаним танким а јаким нитима за ствари овога света, највероватније.
«Муж и ја смо верујући, идемо у цркву, постимо, али и ми смо људи од крви и меса :увек радо погледамо који породични филм или турску серију након што позавршавамо све своје обавезе и децу ставимо на спавање»
«Пратим Светско Првенство и забавно ми је да се повремено за неки ситан новац кладим, тако ми је узбудљивије да пратим одређене утакмице. Није то ништа пуно нити то често радим, већ ето само повремено као вид разоноде»
«Сматрам то глупошћу али ми је понекад опуштајуће да гледам Звезде Гранда или плесно-певачке домаће шоу програме. То ми служи као разбибрига, све светлуца, сви насмејани, певају, па ми мало одвуче мисли од свакодневних текућих проблема»
«Погледам повремено Фарму или Великог Брата, чисто да видим како се познати људи понашају у тим ситуацијама. Има ту заиста ружних сцена, али је занимљиво понекад завирити у туђ живот – то је једноставно као да узмеш мали одмор од себе самог»
«Волим да имам добар телефон и добру технику, треба ми и због посла а и овако , сад када је та роба толико појефтинила преко оних пакета које нуде мобилне телефоније, једноставно ми то представља неко мало ситно задовољство. Волим да то имам и да баратам са тим – спој корисног али и занимљивог, симпатичне стварчице»
«Нисам човек неких посебних прохтева, али волим да улажем доста новца у свој хоби. То је ипак нешто само моје, и што ми представља задовољство. Боље да улажем у опрему за тенис него да бацам паре на глупости»
«Пратим сајтове са попустима, Купиндо, Лимундо, И-беј – занимљиво ми је да разгледам којих стварчица има на распродаји, тако могу да купим нешто што ми је интересантно а да не потрошим превише новца»
«Волим да имам добра кола, то је важно и због породице, али и добар је осећај кад можеш некад кад возиш сам на ауто путу да ставиш циглу на гас»
Сигурно сте препознали које страсне привезаности леже у овим познатим реченицама.
Хришћански породичан живот не подразумева да будемо суморни типови загњурени у православну литературу спаљујући телевизоре, укидајући интернет и возећи запрежна кола – али хришћански живот подразумева да радимо на томе да не будемо страсно привезани ни за шта овосветско.
Можемо се користити овосветском достигнућима, али не бити страсно привезан за њих. У питању је битна разлика, и ако је не видимо код себе – видећемо је на нашем тинејџеру.
«Тата гледа Гранд, значи такво облачење и понашање је вредно његове пажње. Изгледа да се тако долази до пажње од неког мушкарца који ми буде битан.»
«Мама се сат времена улепшава, лакира нокте чак и пред одлазак у продавницу. То је изгледа јако битно да се чини кад си жена»
Када деци не дајемо стваран пример како се воли Христос и како се бори са страстима, како се признају сопствене грешке и слабости и за њих каје, онда не можемо очекивати да ће деца опонашати оно што ми говоримо а не оно што ми радимо.
Шта можемо учинити да помогнемо нашем тинејџеру
- Преиспитајте се – имате ли неки тајни, «хиљаду година стар», неисповеђени грех? Можда је то било пре 15 година, променили сте се од тада па знате да сте се за њега покајали, и пошто и Бог и Ви знате да сте се покајали и да то нисте чинили више – да онда не морате и да га исповедите.
Ако имате тако нешто – одмах ћете се непријатно сетити и знати тачно шта је.
Ако немате, баците поглед у своју прошлост још једном – можда сте учествовали у неком узимању новца који не би требало по природи посла да припадне вама, можда сте док сте били трудни а нисте желели бебу отишли и неку рискантну физичку активност полусвесно се надајући да ћете побацити (а да то буде спонтано). Можда сте нечије дете саблазнили неком непристојном причом док сте причали са његовом мајком а вашом другарицом а оно је то слушало играјући се ту поред вас. Можда сте имали односе пре брака, па сад пошто сте у браку то више није «незаконито», шта је било било је.
Препознајте која је ваша «ситна» страсна привезаност без које бисте једноставно били узнемиренији и не бисте могли лако да је се одрекнете на један дужи период – нпр. привезаност за Фејсбук , или турске серије, романтичне филмове, тениске мечеве Новака Ђоковића, светска првенства, флашу пива у вечерњим часовима, цигаре, масаже у салону лепоте, праћење политичких интернет портала…
- Исповедите се – нађите где и код кога, макар и код неког непознатог свештеника кога ћете видети први и једини пут у животу, али учините то што пре.
- Почните да се занимате за духовну борбу са страстима и за стваран живот у Христу и за Христа. Да стварно читате јутарње и вечерње молитвено правило, да се исповедате чешће од четири пута годишње, да тражите благослов да се причешћујете чешће од четири велика празника на крају постова, да стварно постите и оне «летње» постове – да не планирате летовање ако знате да ћете тада прекинути пост, да читате тумачења Светог Писма и да разумете целу Литургију – песме, молитве и њихова значења.
Одвајајте време за повремене одласке у светиње на поклоњење моштима, са породицом повремено идите на Литургије у манастиру, прикључите се на духовне беседе при храмовима или на неку озбиљну православну мејлинг листу (форум) и постављајте питања о вери. Размишљајте, читајте, промишљајте о Богу. Гледајте на све што се догађа очима вере. Упознајте ко је Бог у кога верујете – зашто нисте рецимо римокатолици или на пример адвентисти? Исправна вера је пола духовног живота. Друга половина је морални живот и стварна борба са страстима.
- Молитва за вашег тинејџера – свети оци препоручују да узмемо на себе неки молитвени подвиг као својеврсну нашу малу жртву за добробит нашег ближњег. Одредите неки акатист (рецимо Богородици за васпитање деце) који ћете за добробит вашег тинејџера који је у проблему, читати једном недељно.
Такође, пошаљите новчани прилог у манастире где се налазе велике светиње и замолите их да помињу ваше дете и вашу породицу за здравље и избављење од невоља на 40 Литургија.
- Доброчинство као подвиг за ваше дете – одредите начин (нпр. знате да има једна сиромашна породица у близини, или нека црквена делатност или мисионарски пројекат, или неки православни пројекат са активностима намењених деци) на који ћете чинити континуирану милостињу ( у смислу физичке или материјалне помоћи) за добробит и спасење душе вашег тинејџера. Довољно је да то знате само ви и Бог за то што чините и за разлог због којег то чините. Не чините то једнократно и краткотрајно, јер то изгледа као «поткупљивање Бога», већ континуирано. Видећете да то доноси промене и вашој души.
- Разговарајте са својим сином или ћерком као људи који се труде да буду хришћани, као православни па тек онда као родитељи .
Хришћани у смислу да дете на вама види како се ви лично борите са својим грешкама и страсним привезаностима, како се ви кајете и идете на исповест, како се ви трудите да сагледате себе онаквим какви јесте а не да сакривате прљав веш у подрум да глумите чистунце којима се , гле скандала, догодио проблематични тинејџер ни од куда.
Јавно реците истину свом тинејџеру где сте ви грешили у животу и за шта се ви кајете и како сте препознали да је то било погрешно, да је то био грех и какве сте плодове због тога пожњели. Дељење вашег искуства је непроцењив дар за адолесцента, макар вас због тога и исмејао, његова душа ће препознати тај дар искрености.
Реците сину да га волите и да не желите да греши на исти или сличан начин на који сте и ви грешили јер знате на својој кожи да то води у тешко стање душе.
Родитељи који су православни знају да им је Господ «уступио» дете да га васпитавају на одређено време, а да је оно примарно Божије створење. Он га је створио по свом образу и подобију, а православни родитељи су фактички његови васпитачи и старатељи, саучесници у процесу дечијег обожења и спасења. Господ ће од нас тражити да види да ли смо урадили добар посао и остварили васпитне циљеве са дететом које нам је Он дао. А дао нам је дете бивајући свестан свих ваших слабости и страсних привезаности, свих наших искушења на којима падамо, тако да можемо бити потпуно сигурни да ће нам управо Он помоћи у сваком проблему који будемо имали са децом, само ако Му будемо завапили свом душом и ако будемо приносили дела и плодове покајања.
- Не чините све ово театрално, неискрено, изфолирано, глуматајући – већ просто, као што је и сав хришћански живот прост, миран и једноставан, искрен и стваран. Обичан у оном најлепшем смислу те речи. Са свешћу да смо сви ми људи грешни, да нам ништа људско (грешно) није страно, али да смо грешници који се кају и који се труде да исправљају оно што је погрешно, и да поправљамо оно што смо покварили и порушили у души. И да знамо да се истинска срећа налази само у живљењу са Христом и за Христа, а све друго су трице и кучине, замајавалице и занимације.
Глуматањем православне вере учимо децу управо то – како да и они сами постану лицемерни и да глуматају, воде двоструке животе, живе у илузијама. Тако да немојте се одједном као мајка забрадити и чинити велике метаније пред славском иконом када син излази напоље или му грозничаво претити паклом и делити «православне» пацке. То је представа и то само води у све већи грех – како ваш тако и вашег сина.
- Учините активан труд да повећате друштвени живот са православним породичним људима. Почните да се повезујете и чешће виђате са осталим црквеним породицама које имају децу сличног узраста. Организујте заједничка окупљања – тинејџери ће невољно пристати на то али ће ипак бити и довољно знатижељни да макар једном оду. Прикључите се неком православном интернет форуму за родитељство. Пронађите православне клубове извиђача, борилачких вештина, покрените православни планинарски клуб, распитајте се има ли православних кампова за децу и младе, организујте православни излетнички клуб или једноставно договорите виђање са православним породицама са којима сте на сличној таласној дужини сваке суботе у неком оближњем парку или недељом после Литургије.
Овај труд је вредан сваког грама енергије и времена управо због тога што је важно да ваша деца познају и да учестало буду у контакту са децом која су васпитавана са истим вредностима и познањем Бога. Када постану тинејџери знаће да нису «црне овце» или марсовци, једини тако васпитавани у читавом свом вршњачком окружењу. Најбоље је са овим почети још док деца нису дошла до школског узраста, али никада није касно. Градите мрежу друштвене подршке њиховом православном животу на време.
- Када је говорење о Богу у питању (а не о сопственим искуствима, гресима, и гресима вашег тинејџера) важи оно правило старца Порфирија: причајте више Богу о својој деци него својој деци о Богу. Када су тинејџери у питању – ово правило важи више него икад, док у млађем узрасту деци свакако треба читати Јеванђеља за децу, Библију за децу и православне приче из Отачника које су блиске деци. Деца ће вас сама питати и повести разговоре о Богу и радо ће желети да чују шта имате да кажете ако виде да сте и ви живо заинтересовани за питања вере.
10. И поново – ако сте родитељи, не будите наивни – може се десити да ваш тинејџер након упадања у блуд и убирања његових горких плодова почне да изгледа као да се каје. Опет наглашавамо «изгледа» као да се каје – да тугује, да се нагло враћа у цркву, да не жели више да изађе са друштвом у коме се то догодило, да каже да му је од сад само школа важна и да више никада неће то чинити, да ће средити свој живот и да је сада то све иза њега.
А заправо, можда му је само криво што је све испало ружније него што је замишљао, можда се ћерка истраумирала чињеницом да ју је момак са којим је први пут спавала хладно откачио већ следећи дан јер му је «пребрзо дала», можда је сину непријатно да се виђа са друштвом коме је девојка са којом је имао односе већ испричала како се «показао» итд. Немојте спуштати копља и штитове пребрзо. Показатељи стварног и искреног покајања су тихи, нехистерични, нетеатрални и трају дуже од 7 дана или новог развоја догађаја у друштву или са дечком (девојком). Пратите и посматрајте, гледајте реалности у очи без обзира на ваша надања и жеље.
Речи утехе.
У реду, некада није све до нас – нису родитељи баш за све увек „криви“. Понекад Господ шаље невоље са децом и тинејџерима не само да бисмо исправили наше погрешне кораке , већ понекад да би се наша вера испитала, да би се наша душа прекалила још више и да би се видело хоћемо ли бити Христови чак и онда када то и није тако пријатно (или ћемо попут жене праведног Јова закључити да нас је Бог оставио или још и даље – да Бог можда ипак ни не постоји нити учествује у нашим животима, нити руководи сваким нашим удисајем и кораком). Такође, проблеми нашег тинејџера не морају бити обавезно повезани са нама, јер он је засебно биће са својом слободом воље и са својом палом природом повређеном грехом као што смо и сви ми. Господ види и срце нашег тинејџера и зна на који начин да Га призове поново к Себи из понора греха у који је упао. Понекад нема друге него кроз страдање, да би му потпуно огадио грех и тако га спречио од упадања у неки још већи.
Како год било, ми као православни родитељи смо од Бога призвани да чинимо оно што је на спасење душе и тела, како нас тако и наше деце. Наш „опис посла“ се не мења у зависности од тога који је тачно узрок настанка проблема код тинејџера.
* * *
У последњем делу текста ћемо рећи детаљније о томе како тинејџери могу да се уче уздржању које неће бити неуротично. Тај текст је више намењен директно тинејџерима али није згорег ни за православне родитеље да се подсете или упознају са тим процесом.
Претходна два дела овог текста можете прочитати на следећим линковима:
Пубертет и блудни грех (хетеросексуални и хомосексуални)
Други корак: одлучно одбаците идеју да је (још увек) могуће „умерено“ блудничити
Аутор: ПравославниРодитељ.орг
Коментари