25. фебруар 2015. у 16:52

Термин „сексуална оријентација“ нема међународну признатост нити правну заснованост – избацимо га из свих наших закона!

Циљ анализе садржаја релевантних докумената у оквиру овог текста јесте да се утврди од када су се термини „сексуална оријентација“ („сексуално опредељење“) и „родни идентитет“ појавили у законодавству Републике Србије, која је садржина ових појмова који се све чешће уносе у правну употребу, и најважније – на основу којих критеријума су они уврштени у тзв. „лична својства“ (Уставом Републике Србије дефинисана су следећа лична својства: раса, боја коже, преци, држављанство, национална припадност или етничко порекло, језик, верска или политичка убеђења, пол, имовно стање, рођење, генетске особености, здравствено стање, инвалидитет, брачни и породични статус, осуђиваност, старосна доб, изглед, чланство у политичким, синдикалним и другим организацијама).

Термин „сексуална оријентација” први пут је ушао у наше законодавство кроз Закон о забрани дискриминације (2009.године).[4]

Не нашавши никакво одређење овог термина у оквиру овог закона (при чему у оквиру сваког закона постоји члан где се дефинишу други термини који се користе у тексту закона, међутим, термин „сексуална оријентација” није дефинисан), аутор овог текста кренуо је у даљи истраживачко-аналитички подухват.

Реч-две о праву и личним својствима

Консултујући се с различитим правницима у вези с тим како нека одлика или феномен добија правни статус „личног својства“, од свих смо добили истоветан одговор:

Право долази тек као потврда научно утврђених чињеница. Неопходно је добити потврду релевантне науке да је у питању особина карактеристична за људске јединке, морално неутрална (у медицинском, социолошком и психолошком смислу) да би нешто постало лично својство у правном систему.

Шта кажу европско законодавство и европска документа

(с којима наши правници покушавају да ускладе прописе правећи законе попут Закона о забрани дискриминације и Закона о тзв. родној равноправности)

Аутор овог текста прочитао је преко 15 докумената релевантних европских институција и међународних организација који се посредно или непосредно односе на тему права особа према тзв. личном својству „сексуалне оријентације“ и „родног идентитета“. Референце ка овим документима можете пронаћи на крају текста.

Одређење ових термина („сексуална оријентација“ и „родни идентитет“) појављује се само у једном једином документу ЕУ[5] и четири документа УНХЦР-а.[6]

При томе, у овим документима УНХЦР-а приметно је неколико ствари:

дефиниције су буквално преписиване између ових докумената (у целини или у одломцима, зависно од термина који се у конкретном документу појављује), а извор дефиниција тих појмова преузет је од организације која се бави лезбејским и геј правима – дакле, од најобичније невладине организације под називом Gay & Lesbian Alliance Against Defamation;
дефиниције појмова „сексуална оријентација“ и „родни идентитет“ у најмању руку су несувисле, како ћемо видети у наставку текста;
у једном документу[7] аутори коначно признају да нема научне заснованости за тврдњу о урођености хомосексуалних тенденција и тзв. „сексуалне оријентације“, позивајући се на став Америчке психијатријске асоцијације.

Да закључимо, само у једном европском документу (не рачунајући документе УНХЦР-а), Council of the European Union Guidelines to Promote and Protect the Enjoyment of All Human Rights by Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender and Intersex (LGBTI) Persons, појављује се некаква дефиниција појмова „сексуална оријентација“ и „родни идентитет“. Погледајмо како та дефиниција гласи у оригиналу:

Working definitions The acronym LGBTI describes a diverse group of persons who do not conform to conventional or traditional notions of male and female gender roles. LGBTI people are also sometimes referred to as “sexual, gender and bodily minorities”. A lesbian is a woman whose enduring physical, romantic and/or emotional attraction is to other women. Gay is often used to describe a man whose enduring physical, romantic and/or emotional attraction is to other men, although the term can be used to describe both gay men and lesbians. Bisexual describes an individual who is physically, romantically and/or emotionally attracted to both men and women. Transgender describes people whose gender identity and/or gender expression differs from the sex they were assigned at birth. The term intersex covers bodily variations in regard to culturally established standards of maleness and femaleness, including variations at the level of chromosomes, gonads and genitals.

Sexual orientation refers to each person’s capacity for emotional, affective and sexual attraction to, and intimate and sexual relations with, individuals of a different or the same gender or more than one gender.

Gender identity refers to each person’s deeply felt internal and individual experience of gender, which may or may not correspond with the sex assigned at birth.

У фусноти горепоменутог документа у вези са овим дефиницијама кажу (подебљано од аутора овог текста):

See UNCR Guidance on “Working with LGBTI persons in forced displacement“, 2011, p.3 : http://www.refworld.org/cgibin/texis/vtx/rwmain?docid=4e6073972. These definitions are not legally binding and have not been formally adopted by an intergovernmental body; they are included to provide practical guidance to officials of EU institutions and EU Member States working on LGBTI issues. See also UNHCR Guidelines on International Protection No.9: “Claims to refugee status based on Sexual Orientation and/or Gender Identity within the context of Article 1A(2) of the 1951 Convention and/or its 1967 Protocol relating to the status of refugees“, HCR/GIP/12/09 of 23 October 2012, p.4

У преводу на српски језик:

„Ове дефиниције нису правно обавезујуће нити су формално прихваћене од стране било ког међународног тела; оне су овде укључене како би омогућиле практичне смернице за званичнике ЕУ институција и земаља чланица ЕУ које се баве ЛГБТИ проблематиком.“

И то је све?

Наша земља и наше законодавство доносе законе који треба да заштите извесну групацију по основу некаквог фантомског личног својства под радним називом „сексуална оријентација“ и то је прихваћено као „лично својство у нашем правном систему“ – на основу чега?

На основу једног помињања дефиниције термина „сексуална оријентација“ у једном европском документу који се притом одмах ограђује и каже да те дефиниције нити су правно обавезујуће, нити су прихваћене од стране било ког међународног тела. И упућује на референце на документа УНХЦР у којима се ти термини поново на исти начин дефинишу (одатле су и „преписане“ у овај ЕУ документ), позивајући се за некакву „научну“ референцу на једну једину невладину организацију која се бави геј и лезбејским правима (Gay & Lesbian Alliance Against Defamation).

Другим речима, „сексуална оријентација“ ни у једном правном европском документу није правно прихваћена, нити правно заснована као лично својство!

Анализа дефиниције термина „сексуална оријентација“

Превешћемо дефиниције само ова два појма која су у овом тексту у нашем фокусу – „сексуална оријентација“ и „родни идентитет“.

„Сексуална оријентација се односи на способност сваке особе за емотивну, физичку и сексуалну привлачност према, као и интимне и сексуалне релације са, особама истога или различитог рода, као и са више различитих родова.“

„Родни идентитет се односи на дубоко унутрашње и индивидуално искуство сваке особе о припадности одређеном роду, који може или не мора да кореспондира са полом који је особа добила на рођењу.“

Поменимо да су наши правни стручњаци код републичког омбудсмана овако превели дефиниције ових појмова на српски језик, користећи се скоро идентичном дефиницијом у документу Уједињених Нација „Џогџакарта принципи“ (УН Џогџакарта принципи – принципи примене Закона о међунродним људским правима везаним за сексуалну оријентацију и родни идентитет):

„Сексуална оријентација се односи на способност сваке особе да осећа емоционалну, физичку или сексуалну привлачност, у интимним или сексуалним односима, са особама различитог и/или истог пола и/или рода.“

„Полни идентитет се односи на властиту полну самоспознају, која може и не мора да кореспондира са полом који је особи приписан рођењем. Полни идентитет се односи на сопствени осећај тела (које се може кориговати и мењати медицинским или хируршким путем) и испољавање пола који особа осећа личним, укључујући одећом, говором или понашањем.“

Дакле, ево нас коначно код дефиниције термина.

Тренутно ћемо термин „родни идентитет“ оставити по страни, из разлога што се под тим термином у пресудама Европског суда за људска права искључиво мисли на једну специфичну групу особа , тзв. транссексуалце (негде се користи и термин трансполне особе) – особе које су прошле хируршку операцију за физичку промену пола јер је психијатријски утврђено да пате од тзв. родне дисфорије – неусклађености између тога ком роду оне осећају да припадају и физичким, биолошким полним карактеристикама с којима су се родиле. Та специфична група људи наилазила је на проблеме у правном систему својих земаља који их је дискриминисао по основу пола, тј. није усвајао чињеницу да су те особе хируршким путем промениле своје биолошке полне карактеристике. У нашем законодавству (и у понеким европским документима) под термином „родни идентитет“ покушавају се прогурати и права групације тзв. ЛГБТ особа заједно са овом специфичном групом људи који се називају транссексуалци и чија су права и заштита од дискриминације сасвим лепо покривена важећим Законом о равноправности полова у Србији (тај Закон се сада жели заменити овим Законом о родној равноправности).

Генерално, ту постоји замешатељство у погледу дефиниција термина, око којих не постоји консензус ни код ЛГБТ лобиста, па се тако под „Т“ у акрониму ЛГБТ негде подразумевају само транссексуалци (трансполне особе), негде тзв. трансџендери (тзв. трансродне особе), а негде у то „Т“ спадају и трансвестити и интерсексуалци.

Интересантно је да та терминолошка нејасноћа уопште не омета европске институције да доносе препоруке и развијају механизме и „добре праксе“ за заштиту права мистериозне шаролике скупине под називом ЛГБТ (која се временом проширује на ЛГБТТИКуКу2САП – енг. LGBTTIQQ2SAP)[8]. Но, ово је посебна тема која тражи даљу разраду.

Размотримо детаљније, рецимо, дефиницију термина „сексуална оријентација“. Прочитајмо је још једном:

„Сексуална оријентација се односи на способност сваке особе да осећа емоционалну, физичку или сексуалну привлачност, у интимним или сексуалним односима, са особама различитог и/или истог пола и/или рода.“

Шта није у реду са овом дефиницијом?

Најпре, користи се надређени термин „способност“ који ништа не говори. Или, тачније, на такав начин се може дефинисати било који, чак и озбиљан, психијатријски поремећај као да је нормалан, и као такав се може, по истом овом принципу, уврстити у лично својство и тражити да по том основу особа са тим „личним својством“ буде заштићена законом.

Да видимо како би могло да се дефинише педофилија као „лично својство“ следећи овај пример:

Педофилска оријентација се односи на способност сваке пунолетне особе да осећа емоционалну, физичку или сексуалну привлачност, у интимним или сексуалним односима, са малолетним особама различитог и/или сличног међусобног малолетног узраста, истог и/или различитог пола.

Нормалне варијације педофилске сексуалности могу бити: педофили који преферирају децу предшколског, школског или адолесцентског узраста, затим педофили који преферирају децу истог или различитог пола од свог.

Ето, дефинисали смо ново лично својство под називом – педофилска оријентација.

Мислим да смо сада стекли јасну представу о правној заснованости појма „сексуалне оријентације“, а такође можемо да замислимо куда може да води овакав преседан и насиље над правом убацивањем термина који нису засновани на релевантној науци, нити их она признаје.

Остали недостаци горе наведене дефиниције „сексуалне оријентације” могу се сажети на то да оваква уопштена дефиниција без медицинских и психолошких одредница о томе да је у питању неки феномен нормалан за људску врсту (а тих научних одредница, као што ћемо видети у наставку – нема), у потпуности укључује и педофилију и некрофилију, и скоро сваку врсту сексуалних поремећаја који укључује људска бића као актере.

Научна заснованост о томе да су сексуалне оријентације нормалне варијације људске сексуалности

Дакле, правници кажу, да би нешто могло у правном систему да се прогласи за лично својство, мора бити потврђено као такво од стране релевантне науке. Нпр. инвалидитет је нешто што је медицински потврђено и тачно се зна шта је инвалидитет неке особе. Затим, боја коже, старост и раса такође се могу потврдити медицинском науком.

Да видимо шта медицина и психијатрија кажу о томе да ли хомосексуализам и бисексуализам, као и трансвеститизам спадају у научним чињеницама потврђена урођена стања и нормалне варијације људске сексуалности.

Хомосексуалност је једина тзв. „сексуална оријентација“ која је политичким лобирањем избачена из два релевантна психијатријска дијагностичка приручника – ДСМ (који издаје Америчка психијатријска асоцијација) и ИЦД (који издаје Светска здравствена организација).

На основу којих научних чињеница је то учињено? Нема их. Једноставно, то је учињено услед политичких притисака тзв. геј лобија, простим изгласавањем у друштву психијатара.

Притом, главни родоначелници психијатрије, психолошких и психотерапијских праваца (као што су Фројд, Јунг, Адлер, Ана Фројд, и многе друге звучне и значајне личности за ову научну дисциплину) имали су и остајали чврсто при ставу да је хомосексуалност психички поремећај.

Тим више то важи за бисексуалност, интерсексуалност и остале „варијације“.

Више о овоме прочитајте у обимном тексту хрватског психолога Алена Перушког о научној заснованости хомосексуалности.[9]

О непостојању тзв. „геј гена“ прочитајте детаљније чланак српског доктора Немање Зарића.[10]

ЗАКЉУЧАК

Овим истраживањем утврдили смо неколико ствари:

Термин „сексуална оријентација“ нема научну заснованост да би правно могао да постане „лично својство“.
Европски документи као папагаји понављају термине попут „сексуалне оријентације“, „родног идентитета“, „ЛГБТ сексуалне мањине“, и сличних , надајући се да ће проста учесталост понављања довести до опште прихваћености да ти феномени стварно имају и научно и правно покриће.
У само једном од скоро 20 европских докумената који су током писања овог текста прегледани и истражени (не рачунајући документе УНХЦР-а), појављује се дефиниција појмова „сексуалне оријентације“ и „родни идентитет“, уз истовремену ограду самих аутора тог документа да те дефиниције нису правно обавезујуће нити су прихваћене од било ког међународног тела. У свим осталим документима ЕУ у вези са овом тематиком нису наведене дефиниције датих појмова већ се они само употребљавају у тексту као да су општеприхваћени, јасни и подразумевајући.
Под термином „родни идентитет“ се у документима Европског суда за људска права подразумевају трансексуалци (трансполне особе) – особе које су хируршким путем промениле свој биолошки пол. У нашем законодавству (и у осталим европским документима) под појмом „родни идентитет“ покушавају се протурити и траснџендери и трансвестити, као и остале особе с поремећајима психосексуалног идентитета.
Допуштање да нешто овако скандалозно уђе у правни систем Србије и опстане у њему омогућава опасан преседан који ће сваки људски поремећај (на пример педофилију, некрофилију, инцест, али и психопатију – пироманију, итд.) моћи да подигне на ниво дефиниције нормалног људског својства, како би се затим по основу тог тзв. „личног својства“ тражила заштита тих особа од „дискриминације“ приликом запошљавања или усвајања деце, као што се то сада покушава са тзв. „сексуалном оријентацијом“ и „родним идентитетом“.

Позивамо стога све родољубиве правнике и родољубиво јавно мњење да, користећи се овим текстом, покрену правне поступке који ће заштитити традиционални систем вредности у Србији и инсистирати да се из Закона о забрани дискриминације, као и предложеног Модела Закона о родној равноправности, избаце ови термини „сексуалне оријентације“ и „родног идентитета“.

Аутор: Редакција сајта Православни Родитељ www.pravoslavniroditelj.org

ФУСНОТЕ У ТЕКСТУ:

[4] У Закону о забрани дискриминације се „родни идентитет“ и „сексуална оријентација“ или „сексуално опредељење“ помињу у члановима бр. 2 и бр. 13, при чему се ни на једном месту не дају дефиниције ових појмова.

[5] документ Европске Уније под називом: Council of the European Union Guidelines to Promote and Protect the Enjoyment of All Human Rights by Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender and Intersex (LGBTI) Persons

[6] документи УНХЦР-а под називом : UN High Commissioner for Refugees (UNHCR), Working with Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender & Intersex Persons in Forced Displacement, 2011 , затим UNHCR GUIDELINESON INTERNATIONALPROTECTION NO. 9:

Claims to Refugee Status based on Sexual Orientation and/or Gender Identity within the context of Article1A(2)of the1951 Convention and/orits1967 Protocolrelating to the Status of Refugees и још:

SEXUAL ORIENTATION AND GENDER IDENTITY IN HUMAN RIGHTS LAW References to Jurisprudence and Doctrine of the United Nations Human Rights System , и четврти: УН Џогџакарта принципи – принципи примене Закона о међунродним људским правима везаним за сексуалну оријентацију и родни идентитет

[7] UNHCR GUIDELINESON INTERNATIONALPROTECTION NO. 9:

Claims to Refugee Status based on Sexual Orientation and/or Gender Identity within the context of Article1A(2)of the1951 Convention and/orits1967 Protocolrelating to the Status of Refugees – There is no consensus among scientists about the exact reasons that an individual develops a particular sexual orientation. See, APA, Sexual Orientation and

Homosexuality.

[8] http://sexedcentral.com/education-central/relationships/lgbttiqq2s-what-do-those-words-mean/
[9] Хомосексуалност са знанственог гледишта http://www.katolik.hr/nekatolickeskupinemnu/pokretimnu/433-homoseksualnost-sa-znanstvenog-gledita/
[10] Геј ген: мит или стварност? http://www.dverisrpske.com/sr/za-dveri-pisu/saradnici/123-nemanja-zaric/3973-gej-gen-mit-ili-stvarnost.html