Као студенткиња пословне школе, Келси је у 21. години сазнала да је трудна. Будући да је одрасла у верујућој породици, одувек је била против абортуса и ту могућност никада није узимала у обзир. Међутим, када је неочекивано затруднела и када је момак почео да је притиска да абортира, њена уверења почела су да слабе пред стресом и напетошћу којима је тада била окружена.
У тако стресној ситуацији, Келси је невољно посетила веб-страницу Планираног родитељства како би погледала цену абортуса. Међутим, док је претраживала интернет, наишла је на оглас Центра за трудноћу у Роли који је нудио бесплатне тестове за трудноћу и бесплатан ултразвук.
Позвала их је и већ сутрадан је била у њиховој канцеларији где је разговарала са Пем, саветницом која је била њених година.
„Још се сећам првог сусрета с Пем”, присећала се Келси у говору који је недавно одржала на вечери коју је Центар за трудноћу у Роли одржао у кампусу Универзитета за науку и технологију у Мисурију. „Прошле смо кроз њен списак питања – и то на једвите јаде јер сам све време плакала – а онда сам урадила тест за трудноћу који је, наравно, био позитиван. Док смо разговарале о могућностима, сећам се да сам јој рекла да нипошто не бих могла да гајим дете. Још сам била на колеџу и толико прилика ме је тек чекало у животу.
„То није требало мени да се догоди. Родитељи су ме васпитали да будем одговорна, а не да затрудним у 21. години као што је моја мама затруднела са мном. Али управо ми се то и десило. Искрено, у том тренутку осећала сам се као потпуни промашај.”
На том првом сусрету, Келси је рекла саветници да јој се чини као да нема другог избора осим абортуса, поготово зато што ју је отац њеног детета притискао да то уради. Међутим, Келси је нагонски осећала да никада неће себи опростити ако абортира.
Пем јој је рекла да не жури са одлуком и да размисли о свим могућностима – укључујући и да дете да некој породици на усвајање – и да пре тога прво уради ултразвучни преглед.
Љубав на први поглед
Келси је поново дошла у Центар за трудноћу због бесплатног ултразвучног прегледа. За време прегледа, директорка центра Џејн Далтон показала јој је екран и питала је да ли зна шта је то што на њему види.
Келси је била затечена – сазнала је да носи близанце.
„Мислим да ми је у том тренутку срце стално на тренутак. Зинула сам и исколачила очи”, прича Келси. „Била сам у паници због једне бебе, а сада су ми се бриге двостручиле.”
Док је Келси покушавала да се сабере, Џејн и Пем су је умиривале говорећи јој да ће јој породица бити одушевљена када чује за близанце. Још увек у шоку, Келси се сећа једног изванредног тренутка на прегледу – тренутка када је први пут чула откуцаје срца својих беба.
„Био је то неописив тренутак за мене”, каже Келси. „Верујем да сам у том тренутку несвесно схватила да никада не бих могла да абортирам.”
Келси је наставила да се долази у Центар за трудноћу на ултразвучне прегледе и сваки пут је била све више узбуђена због трудноће и близанаца. Пем јој је повремено слала поруке на мобилни да види како је. Келси каже да јој је то много значило јер је тако знала да је неко уз њу чак и када јој се чинило да нема ничију подршку.
Након четири ултразвука и осам састанака у Центру, Келси је рекла саветницима да је решила да роди.
„Келси је уживала у обуци”, рекла је Џејн Далтон. „Волела је што може да искаже своје мишљење без осуђивања. Да није прошла обуку, Келси би највероватније престала да долази и искрено верујем да би те бебе страдале у абортусу.”
До 15. недеље трудноће, Келси се изборила са страхом да ће разочарати породицу и била је спремна да родитељима и сестри саопшти да је трудна. Када је дошло време за ултразвук у 20. недељи, њена мајка и сестра отишле су заједно с њом код гинеколога и где су сазнале да су обе бебе девојчице.
Дана 4. новембра 2016. Келси је родила ћерке Изабелу и Бријел.
„Заљубила сам се у њих чим сам их угледала”, рекла је. „Оне су највећи благослов у мом животу који је донео толико радости и мени и мојој породици. Захвална сам Богу за моје девојчице и за Центар за трудноћу који је спасао и мене и моје бебе.”
Могу ли жене да гаје децу и да успеју у животу?
Келси је одсуствовала само недељу дана с колеџа и вратила се на предавања након кратког распуста за Дан захвалности. Намерава да дипломира на време у децембру.
За Џоа Далтона, извршног директора Центра (и Џејниног мужа), Келсина прича је типичан пример уобичајене лажи коју пласира абортивна индустрија – да жена мора да бира између живота свог детета и сопственог успеха.
„То је лаж коју Планирано родитељство непрекидно намеће”, рекао је Далтон, који је од оснивања Центра 2007. године видео више од 2.300 мајки које су изабрале живот за своје бебе и одлучиле да роде. “Келси је такође прогутала ту лаж. То нам је била највећа препрека коју смо морали да превазиђемо.”
Када буде дипломирала у децембру, Келси планира да исприча своју причу пред Конгресом 18. јануара у Вашингтону, у оквиру годишњег догађаја Babies Go to Congress који приређује организација Heartbeat International. На том сусрету, који Heartbeat International организује од 2009. године, Келси и друге девојке имаће прилику не само да испричају већ и да својим примером покажу позитивне резултате центара за помоћ трудицама.
У протеклих девет година, преко 150 мајки – заједно с децом – посетило је укупно 315 канцеларија конгресмена како би испричале своју причу и демократским и републиканским законодавцима. Осим што се на овај начин женама пружа прилика да испричају своје приче представницима у том високом телу, овај догађај омогућава руководиоцима центара за трудноћу да покажу на који начин помажу женама суоченим с непланираном трудноћом.
„Ми женама предочавамо једноставну истину, а то је да имају довољно времена да одлуче. Нема пожуривања”, каже Далтон. „Ово ће оставити дубок траг на вама тако да морате бити сигурни да сте донели исправну одлуку. Уосталом, то је дословно питање живота или смрти, тако да ми охрабрујемо жене да не одлучују напречац и да дају себи мало времена.”
Аутор: Ненси Фландерс
Превод за pravoslavniroditelj.org: Љ. П.
Извор: Still in college, Kelsey refused abortion for her twins and graduated on time
Уколико сте трудни и у дилеми сте да ли да задржите бебу, нудимо Вам могућност да поразговарате са психологом – било уживо у саветовалишту у Београду, било преко Скајпа.
Не устручавајте се да затражите психолошки разговор – нико Вас неће притискати, осуђивати нити убеђивати.
Једноставно ћете добити прилику да Вас неко пажљиво и без осуђивања саслуша, као и прилику да са неким поделите своја осећања и размишљања у овако осетљивој ситуацији у којој сте се нашли.
За детаљније информације посетите сајт Православно-психолошког саветовалишта „Има наде“:
Не брините за новац – уколико нисте у могућности да платите, разговор ће за Вас бити бесплатан.
Саветовалиште „Има наде” нуди могућност бесплатног разговора само и искључиво особама које су трудне и премишљају се да ли да задрже бебу, тако да је то потребно навести у писму преко контакт странице на ОВОМ ЛИНКУ.
Коментари