Докторка ми је додирнула руку и обавестила ме да сам трудна. Запрепастила сам се. Не могу сада да родим бебу када ми се толико ствари дешава у животу – имам страшне обавезе на послу, у будућности ме вероватно чека и венчање, а мајка има здравствених проблема. Могла сам да смислим још сто разлога зашто баш тада није био прави тренутак за бебу.
Мој дечко Ден и ја одрасли смо у религиозним породицама. Премда смо знали да нас родитељи воле и да би нас подржали, исто тако смо знали да нико не би био срећан ако би се беба родила пре него што се венчамо. Научени смо да све урадимо „како треба” и знали смо да се ова ситуација не уклапа у то. Све до тог тренутка била сам прави пример „савршене ћерке” и „савршене хришћанке”.
Трудноћа би свима показала каква сам ја заправо.
Заказала сам термин у клиници за абортус изван града јер нисам смела да ризикујем да налетим на некога ко познаје моју породицу. Ден је пошао са мном, али је јасно ставио до знања да не подржава моју одлуку. Међутим, волео ме је и желео је будућност са мном па је био спреман да пређе преко сопствених осећања и веровања.
Уосталом, то је моја одлука и моје тело, зар не?
Када смо стигли до клинике, испред смо затекли доста људи који су држали транспаренте. Један се нарочито издвајао. На њему је писало „Ако верујеш, иди одавде”. На њему је био нацртан и велики крст. Ја верујем, помислила сам, шта онда радим ту?
Хтела сам тог тренутка да се окренем и одем, али сам непрекидно размишљала о срамоти и стиду које ће ми трудноћа донети. Знала сам да је абортус грех, али био је то грех који сам могла да сакријем од других.
Паркирали смо се и пошли ка клиници. Ден ми је стегао руку и још једном рекао да не морамо да уђемо. Ја сам само наставила да корачам.
Док сам унутра попуњавала обрасце, расплакала сам се. Да ли сам донела праву одлуку? Када су ме прозвали, осетила сам да не могу да дишем. Устала сам, али уместо да кренем низ ходник ка ординацији, пошла сам право према излазу. Ден је ишао за мном. Била сам тако збуњена. Кроз сузе сам му рекла да ми се чини да то не могу да урадим, али и да исто тако не могу да поднесем срамоту што сам трудна. Чинило ми се да никаква друга могућност не постоји.
У том тренутку подигла сам главу и угледала мини-бус по ком су биле исцртане птице у лету. На њему је крупним словима писало „Постоје и друге могућности”. Једна жена је стајала крај мини-буса и гледала у мене. Пришла нам је и питала може ли нешто да уради за мене. Рекла је да би можда могла да нам помогне.
Позвала нас је да уђемо у мини-бус. Унутра је било пријатно свеже након летње врелине напољу. Пружила ми је папирну марамицу, а Дену дала флашицу хладне воде. Полако сам се смирила. У наредних пола сата испричала сам јој своју причу.
Разговарале смо о мојим верским уверењима, мојој породици и ситуацији на послу. Док смо причале о тим стварима које су ме бринуле, она је код сваке записала аргументе за и против, након чега смо разговарале о могућим исходима. Када смо то урадиле, схватила сам да ипак могу да решим све оно што ме је бринуло. Неке бриге су чак биле и потпуно неоправдане.
Погледала сам Дена. Био је оборио главу и наслонио лице на дланове. Подигао је поглед и са сузама у очима одлучно рекао: „Нећемо окончати живот нашег детета. Ми не убијамо нашу децу.”
Потом ме је упитао: „Уосталом, зашто уопште морамо да бринемо о томе шта други мисле?”
У том тренутку ми је управо то било потребно да чујем. Схватила сам да је много важније шта Бог мисли о мени него шта други говоре о мени.
Одлучили смо да задржимо нашу бебу! Од тог тренутка срце ми је испунило олакшање и мир. Неописиво смо захвални за разговор и савете које смо добили у аутобусу организације „Спасимо роде” (Save the Storks) као и за непрекидну подршку коју смо добијали од нашег локалног центра за труднице.
Менди, југозападна Флорида
Превод за pravoslavniroditelj.org: М. Стајић
Извор: Stork Stories: A Hundred Reasons Why Having a Baby Just Wouldn’t Work
Уколико сте трудни и у дилеми сте да ли да задржите бебу, нудимо Вам могућност да поразговарате са психологом – било уживо у саветовалишту у Београду, било преко Скајпа.
Не устручавајте се да затражите психолошки разговор – нико Вас неће притискати, осуђивати нити убеђивати.
Једноставно ћете добити прилику да Вас неко пажљиво и без осуђивања саслуша, као и прилику да са неким поделите своја осећања и размишљања у овако осетљивој ситуацији у којој сте се нашли.
За детаљније информације посетите сајт Православно-психолошког саветовалишта „Има наде“:
Не брините за новац – уколико нисте у могућности да платите, разговор ће за Вас бити бесплатан.
Саветовалиште „Има наде” нуди могућност бесплатног разговора само и искључиво особама које су трудне и премишљају се да ли да задрже бебу, тако да је то потребно навести у писму преко контакт странице на ОВОМ ЛИНКУ.
Коментари