Дневни листови у Србији пренели су „шокантну” вест да је у основној школи „Бранко Радичевић” у Батајници, приликом предавања о значају породице и штетности раног ступања у сексуалне односе, ђацима од 15 година између осталог приказан и документарни филм са „експлицитним сценама прекида трудноће”, тј. абортуса (нпр. ОВДЕ и ОВДЕ).
Новине преносе да су „родитељи бесни” а директорка „у шоку”, а ми се питамо зашто.
Зашто бес, шок и неверица због тога што је неко дошао да ђацима говори о ономе што се глорификује као врховни симбол женске слободе? Зар млади не треба да се добро упознају с том цивилизацијском тековином?
Кад год се у јавности покрене разговор о абортусу, свима су пуна уста „права жене да одлучује о свом телу” и „права жене на интегритет сопственог тела”, говори се да абортус „није убиство” јер ту и „нема детета у правом смислу” већ је то само „скуп ћелија и ткива” који „оживи негде у 4–5. месецу” (мада се трудноћа прекида и након тог тзв. ожиљавања уколико се утврди да дете не одговара стандардима данашњег друштва).
Говори се и да то није „ништа страшно”, јер се из материце уклања „само ткиво” – као кад вадите зуб или слепо црево.
Зашто је онда спорно ако је ђацима приказан филм у ком се у неколико сцена вади зуб или слепо црево? Зашто би рутинска операција била страшна и шокантна? На каналима као што су Discovery, National Geographic и сл. редовно се емитују документарне емисије о медицинским захватима.
Да не помињемо да већина тих истих петнаестогодишњака игра игрице и гледа филмове с неупоредиво више експлицитних сцена насиља – пљачке, туче, убиства, силовања, окршаји банди…
Исто тако, говори се да је одлука о прекиду трудноће једна од најтежих одлука у животу жене. Зашто је одлука о нечему што је исто као вађење зуба једна од најтежих у животу? Жене памте датум сваког прекида трудноће и датум термина када би се та беба родила. Колико вас се сећа датума када сте вадили зуб?
Ако експлицитни садржај у тим сценама подразумева приказ убијене нерођене деце, раскомаданих тела и друге потресне слике – да ли то значи да је абортус ипак убиство детета, а не само вађење зуба? Зар то не би био разлог више да на време упозоримо децу (макар их мало притом и застрашили) на озбиљност тог захвата како би они не двапут већ пет пута добро размислили пре него што се упусте у полне односе?
У потпуности се слажемо с тврдњом да свака жена (а и мушкарац) има право да одлучује о свом телу и то деци заиста и треба рећи. Морамо им казати да су они сами одговорни за своје тело. Они сами морају да изаберу да ли ће и колико конзумирати штетне супстанце (дуван, алкохол, наркотике) као и да ли ће и када ступити у полне односе. Наша је дужност као родитеља, наставника и одраслих особа уопште да им говоримо о различитим врстама понашања и последицама сваког од тих врста понашања.
Не можемо од њих очекивати да се понашају одговорно ако их пре тога не упознамо с последицама одређеног понашања и одређених одлука. Не можемо очекивати да буду одговорни ако им пре тога нисмо рекли да су они одговорни за себе, своје тело и своју душу.
Споран је начин на који се данас тумачи та фраза: „право на одлучивање о свом телу”. Разуме се да нико не може ниједној жени нити мушкарцу да нареди када ће да постану родитељи. Разуме се да нико не може ниједној жени нити мушкарцу да говори с ким ће да направе дете. Свако има право да изабере партнера и да одлучи када жели да роди дете.
Међутим, „право на одлучивање о сопственом телу” не односи се на оно друго тело које се, након зачећа, налази у телу мајке. Жена има право да одлучује о свом телу до оног тренутка док се у њој не нађе друго тело.
О томе и те како треба говорити младима и на време их упозорити на последице ступања у полне односе, као и о томе шта заправо значи понашати се одговорно.
Апсолутно смо ЗА приказивање оваквих ИСТИНИТИХ информација младим људима о томе да се сексуалним односом праве бебе и да се абортусом насилно прекида живот детета у утроби мајке, а да ће та девојка и њен момак заувек бити његови родитељи.
Редакција сајта Православни родитељ
Коментари