Пред вама је интервју руског првославног свештеника који је уједно и лекар – протојереја Сергија Филимонова на увек актуелну тему вакцинације деце.
Сматрамо овај текст изузетно корисним из разлога што не садржи једнострани и генерализован став „ура сва вакцинација“ или „уа сва вакцинација“, што нам је преко потребно када као православни родитељи желимо да се темељно упознамо са вакцинацијом и донесемо праву одлуку.
Овај лекар и свештеник у свом тексту помиње ситуације када није потребно давати вакцину, као и који је правилан приступ вакцинацији.
Тема вакцинације једна је од оних тема за које се морамо темељно информисати како не бисмо постали жртве ни једне ни друге лобистичке групације које профитирају на страху родитеља за своје дете. Једноставно се не можемо опустити па ићи куда и сви иду (било да је то за вакцинацију или против вакцинације), већ се морамо мало латити и медицинских тема и упознати се са тим како делују вакцине, какве врсте вакцина постоје, које су обавезне код нас, да ли имате избор да сами купите од другог произвођача неку вакцину која је за профилаксу исте болести али је другачијег састава (а имате избор!) и тако даље.
Упућујемо наше читаоце и на публикацију руских православних лекара на тему вакцинације коју сматрамо за добру полазишну тачку сваком православном родитељу када почиње да се информише о овој теми. Можете је прочитати ОВДЕ.
ПравославниРодитељ.орг
Православни поглед на вакцинацију – протојереј и лекар Сергије Филимонов
Шта је неопходно да се зна о вакцинама?
Спорови о безбедности и сврсисходности профилактичких вакцина не јењавају већ много година – међу лекарима не постоји општа сагласност по том мишљењу. Различит однос према вакцинама имају и свештеници којима се родитељи све чешће обраћају за савет. Као последицу имамо да супротстављени ставови не само да збуњују људе већ и уносе раздор у црквену средину. Замолили смо протојереја Сергија Филимонова, доктора медицинских наука, председника „Друштва православних лекара Санкт-Петербурга“ да прокоментарише ситуацију која је настала.
ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД НА БОЛЕСТ
Човеково здравље представља највећи дар Божији. Болести које шаље Господ нису случајне, оне представљају својеврсне лекове који лече наше душе и тела од греха. По речима Светог Теофана Затворника: „Све је од Бога – и болести и здравље. Све се од Бога даје ради спасења нашег“.
Господ нас је обдарио моћном заштитом од спољашњих и унутрашњих инфекција, имуним системом који исправно врши своје функције и не дозвољава инфекцијама које доспеју у организам да се развију и напредују ако човек живи у складу са Законом Божијим.
Зато све наше телесне немоћи представљају допуштење Божије ради спасења вечне душе.
Такође и инфекције које представљају болест често бивају послате људима као казна за богоодступништво и нарушавање Заповести Божијих. О томе сведочи мноштво примера из Светог Писма. На пример, први људи у раздобљу након Потопа – Нојеви потомци, нису имали потребу за додатним мерама заштите од инфекција.
Међутим, како је народ Израиља почео да чини зло пред очима Господњим (Суд. 2:11) Бог је послао тешку казну у виду природних катастрофа, ратова, египатског ропства (види 2 Мојс. 7-12) и помора који је однео седамдесет хиљада живота након пописа становништва који је спровео цар Давид у Израиљу (види 2 Сам. 24:1; 1 Дн. 21). Постепено је број синова Израиљевих порастао и заједно са тим се увећала и греховност људи због чега су снажно почеле да се шире и заразне болести.
Међутим, Господ нам по Својој милости предлаже начине борбе са овом несрећом. Кроз научнике који испитују механизме преноса обољења људском роду су откривена знања која дозвољавају да се избори са инфекцијама. Тако је на основу рада скромног енглеског научника, сеоског лекара из свештеничке породице, Едварда Џенера настао нови медицински правац – имунопрофилакса инфективних обољења. Управо захваљујући његовим истраживањима у свету је побеђено страшно инфективно обољење као што су велике богиње и примењене су прве вакцине.
Данас се, међутим, у средствима јавног информисања често појављују вести које изражавају скептичан, а понекада и очигледан негативни однос према имунопрофилакси.
Таква тачка гледишта у односу на вакцине, на жалост, често наилази на одјек међу родитељима, између осталог и православним родитељима. Неповерење, страх и опрезни однос према вакцинисању деце може бити повезан са читавим низом разлога. Навео бих неке од њих.
Разлози за неповерење родитеља према имунопрофилакси:
– компликације након вакцина које се завршавају инвалидитетом детета (узроци компликација могу бити и посебна својства вакцина која изазивају негативне ефекте као и индивидуалне особености особе али и различите грешке у техници спровођења вакцинације);
– недовољна информисаност родитеља о особеностима савремених вакцина, као и непознавање клиничких знакова нормалне реакције дечијег организма на уношење вакцине;
– непознавање сопствених права, као и непознавање својих обавеза у вези са вакцинацијом од стране лекара.
Наравно, за вакцине се не може тврдити да су 100% безбедне и понекада могу имати негативан утицај на организам детета. Међутим, оне су ипак неопходне због неповољне епидемијске ситуације у нашој земљи. Најважније је јасно држање свих правила припреме за вакцину и имунизацију које ће омогућити избегавање компликација и помоћи да се код детета развије имунитет за једну или другу инфекцију.
О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ РУБЕОЛА
Рубеола је Русији без обзира на имунизацију која се спроводи последњих година још увек широко распрострањена. О овоме јасно сведоче подаци Државне службе за заштиту права потрошача и човековог благостања Русије, која је спровела истраживање о учесталости обољевања од рубеоле у нашој земљи.
У истраживању се примећује да деца у узрасту до две године у 91,4% случајева немају заштитна антитела за вирус рубеоле.
Код деце предшколског узраста (до седам година) антитела за овај вирус нису била откривена у 40% случајева, а међу испитиваном школском децом мање од 15% деце није имало у крви антитела за вирус рубеоле – код осталих 85% антитела су постојала у високом титру. Највероватније је да су деца прележала ову инфекцију у лакшој форми без успостављања дијагнозе и стекла снажан имунитет за рубеолу. Ови подаци говоре о чињеници да је питање о неопходности имунопрофилаксе против ове инфекције најбоље решити након претходног испитивања постојања специфичних антитела код детета.
Вакцинација против рубеоле у раном дечије узрасту коју календар прописује два пута (12 месеци и 6 година) није увек сврсисходна јер у већини случајева ова инфекција протиче у лакшем облику без било каквих компликација. Из тог разлога је неопходно и да жене које желе да остану у другом стању претходно дају крв на анализу постојања специфичних антитела јер често заштитна антитела већ постоје и вакцина у том случају није потребна.
О ВАКЦИНАЦИЈИ ПРОТИВ ХЕПАТИТИСА Б
Вирусни хепатитис Б је инфективно обољење јетре изазвано истоименим вирусом које се карактерише тешким оштећењем јетре.
По тренутно актуелном календару профилактичких вакцина прва вакцинација против вирусног хепатитиса Б се спроводи у првих 12 часова од момента рођења. Међутим, у вези са овом вакцинацијом не постоји усаглашено мишљење стручњака. Неки имунолози сматрају да је вакцина у овом периоду живота потпуно неопходна јер у случају обољевања у усрасту до годину дана многи од оболелих постају хронични носиоци вируса. Други износе мишљење да је вакцинисање новорођенчета просто недопустиво јер сам долазак детета на свет бива праћен великим стресом а такође у крви малишана до 12-18 месеци циркулишу мајчинска антитела која га штите од инфекције. Вакцинација у овом случају неопходна је деци која су се родила од мајке која је носилац вируса хепатитиса Б или имају рођаке са хроничним обликом овог обољења[1].
У вези са тим вакцинација против хепатитиса Б може се препоручити у следећим случајевима:
– у затвореним дечијим установама (интернатима, дечијим домовима);
– у социјално несигурним породицама;
– у породицама где постоје акутни или хронично оболели од хепатитиса Б;
– ради заштите професионалне групе ризика (стручњаци чија делатност претпоставља контакт са крвљу у различитим биолошким супстратима – хирурзи, стоматолози, лаборанти, итд.)
КАКО ПРАВИЛНО ПРИПРЕМИТИ ДЕТЕ ЗА ВАКЦИНУ
При правилној припреми за вакцине ризик од развоја компликација своди се на минимум. Зато је неопходно да родитељи:
– претходно сазнају за квалитет конкретне вакцине и какве је нежељене ефекте већ изазивала (да ли можда постоји нека друга врста вакцина која не даје такве ефекте);
– ограничити контакт детета са другом децом и другим особама минимум недељу дана пре вакцине;
– свести на минимум могућност прехладе код детета и употребе хране која може изазвати алергијску реакцију;
– ако дете има склоност ка алергијским реакцијама неопходно је да се, у договору са педијатром, спроведе претходна против-алергијска припрема детета анти-хистаминским препаратима у складу са узрастом и телесном тежином почевши са 3-4 дана пре вакцине и настављајући током 2-3 дана након вакцине.
При било каквом знаку слабости или повећању температуре код детета за недељу дана пре вакцине неопходно је одложити је за погодније време; вакцину би требало спровести не раније од 4-6 недеља након прележаног грипа уз услов доброг здравља детета у међувремену.
Непосредно пред давање вакцине лекар је дужан да прегледа дете и узме имунолошку и алерголошку анамнезу. Родитељи су дужни да педијатру саопште како се дете осећало у периоду месец дана пре вакцине, о могућим претходним реакцијама на неку од вакцина.
ПРИНЦИПИ ПРАВИЛНЕ ВАКЦИНАЦИЈЕ
У савременим условима, посебно у градовима, наша деца неизбежно доспевају у велике организоване колективе – вртиће, школе, различите секције. Скученост и блиски међусобни контакт између деце доводи до високог ризика епидемије инфективних обољења. Зато вакцинацију детета ипак треба спроводити али уз очување низа услова:
– пожељно је да се пре почетка вакцинације дефинише стање имунитета (то јест, ниво специфичне отпорности организма у вези са конкретним изазивачем инфекције). Ако у крви постоје заштитна антитела у високој концентрацији, вакцину не треба давати. Имунолог или педијатар могу да оцене стање имунитета;
– приликом вакцинације неопходно је да се сачува индивидуални прилаз сваком детету како у вези са почетком имунизације и календара тако и у вези са препаратима који се користе;
– приликом одређивања вакцина је пре свега потребно узети у обзир физичко стање детета и спремност имуног система да пружи праву реакцију;
– неопходно је да се користи високоимуногени (која изазивају формирање специфичних антитела у организму) и ареактогени (са одсуством негативних ефеката) препарати који дају потпуну заштиту од инфекције са минималним ризиком за здравље;
КАДА НЕ ТРЕБА СПРОВОДИТИ ВАКЦИНАЦИЈУ
– у периоду када имуни систем није у стању да адекватно реагује на вакцину која се даје;
– при постојању високе концентрације специфичних антитела на обољење против кога се спроводи вакцинација;
– при постојању акутних вирусних или цревних инфекција код детета (чак и без реакција у виду повишене температуре);
– при постојању хроничних обољења које могу да погоршају стање детета;
– против рубеоле у раном узрасту (12 месеци, 6 година) без испитивања постојања специфичних антитела на ово обољење;
– при тешким обољењима кардио-васкуларног система, плућа и алергијским стањима;
– када постоји неадекватна реакција на претходну вакцину.
Протојереј Сергије Филимонов, доктор медицинских наука, председник Друштва православних лекара Санкт-Петербурга, интервју за православни женски часопис „Славјанка“, број 11, 2007. година
НАПОМЕНА:
[1] Користан савет у вези са вакцином против хепатитиса Б у породилишту даје педијатар-неонатолог и имунолог Марина Галицка: „По неколико ствари је могуће донети одлуку о вакцинисању. Као прво, по стању детета у тренутку рођења које процењује педијатар и мама ту ни са чим не може помоћи. Лекар предлаже вакцинацију само у случају да је са дететом све у реду (одличан је од 8 до 9, или чак од 7 до 9 по Апгару). Ако стање детета није задовољавајуће лекари неће предлагати вакцину или ће предложити да се она спроведе касније када се стање малишана побољша. Треба рећи да се вакцинација може спровести чак и код недоношчади (ако је њихово стање задовољавајуће). Као друго, конкретно вакцину против хепатитиса Б ја упорно саветујем да се да новорођенима чије маме болују од хепатитиса Б или су носиоци. Инфекција се може догодити за време порођаја и зато је неопходно одмах дати вакцину да би дете успело да створи имунитет и остало здраво. Такође, дете је потребно вакцинисати ако у породици неко болује или је носилац хепатитиса Б… Јако пуно жена код нас је данас инфицирано хепатитисом Б. Чак и жене које су имале два теста за време трудноће могу да се покажу као заражене јер су истраживања показала да тестови нису потпуно поуздани (постоје облици обољења са негативним тестовима на „аустралијски“ антиген по коме и препознају постојање хепатитиса). Извор: Православие и Мир – Массовый отказ от прививок: обоснованная необходимость или виртуальная мода?
Аутор: протојереј Сергије Филимонов, руски свештеник и лекар
Превод за ПравославниРодитељ.орг: Станоје Станковић
Руски извор текста: opvspb.ru
Коментари