Помаже Бог,
Супруга и ја имамо недоумицу па бисмо вас замолили да нас посаветујете.
Недавно смо сазнали да су наша ћерка (8) и њен брат од тетке (5) једно другом показали пише у свом „тајном скровишту” у дворишту. Ћерка нам то није сама рекла, већ смо ми сазнали од моје сестре, којој је њен син то испричао.
Како да се поставимо према томе? Да ли треба да то игноришемо и не причамо о томе с ћерком? Ако мислите да ипак треба разговарати, можете ли нам рећи како да то урадимо?
Хвала вам!
ОДГОВОР ПСИХОЛОГА (и родитеља)
Бог помогао,
Немате разлога за бригу, такво понашање је уобичајено у том узрасту. Дешава се и да рођени брат и сестра показују своје интимне делове једно другом док су мањи. Најбоље је да родитељи разговарају о томе с децом.
Такав догађај не би требало игнорисати већ је боље демистификовати целу ту тему кроз разговор. На пример, можете питати ћерку: „И, како изгледа пиша код дечака?”, затим констатовати да је другачија него код девојчица, можда рећи и нешто попут: „Мало је необично што дечаци имају тако неки штапић кроз који пишке, зар не?”
Потом треба рећи на пример овако: „Ето, видела си, није то ништа посебно. Само запамти да иначе не треба показивати своју рибицу никоме јавно, па чак ни брату од тетке… Таква су једноставно правила понашања међу људима. Зато и кад идемо на море носимо купаћи који нам покрива тај део тела. Када би показивала своју рибицу другима који ти нису породица, могао би неко да те исмева.”
Напоменула бих да треба избегавати реч „срамота” за те ствари (нпр. „срамота је показивати те своје делове тела“) да дете не стекне утисак да је срамотно бити женско или мушко, и имати полне органе, а деца то веома лако могу тако протумачити.
Када родитељи имају децу различитог пола, а сличног узраста, вероватно ће се наћи у прилици да с њима причају о разликама између дечака и девојчица. Трудите се да разговор водите опуштено, па чак и забавно, да се можда и насмејете, и да, рецимо, причате с децом о томе зашто је боље имати пишу као дечак (или кићу, зависи коју реч користите), а зашто рибицу.
Нпр. дечацима је супер што имају такву пишу јер могу да пишке било где, не морају да се скидају скроз, нарочито кад је напољу хладно, затим лакше је у јавним тоалетима, ресторанима, тржним центрима и слично јер не морају да се криве изнад ве-це шоље.
Аргументи у корист девојчица могу бити следећи: супер је што имаш рибицу јер она не „штрчи”, па те не може нико ударити тако да те баш заболи (објаснити јој колико дечаке уме јако да заболи када их неко удари у пишу); затим рибица лепше изгледа испод одеће (а то је девојчицама важно), јер замисли да имаш пишу као дечак и обучеш хеланке, како би то изгледало смешно, као неко брдашце; и треће, то што имаш рибицу значи да си девојчица, а пошто си девојчица можеш да облачиш одећу свих боја и врста (и сукње и хаљине и панталоне и бермуде и све што могу и дечаци, али и розе боју и све друго што ти падне на памет), док дечаци по правилима могу само тренерке, фармерке и бермуде, а ако би облачили неке боје или хаљине, могли би други дечаци да их зезају. Овако, кад си девојчица, можеш да носиш баш све.
Дакле, потрудите се да јачате њен женски идентитет, да јој покажете зашто је супер бити женско, док код дечака можете више истицати техничке предности које са собом носи то што имају пишу.
Када сам мојој деци при таквом разговору рекла још и да ће им „пиша и рибица бити длакаве кад порасту“, праснули су у смех.
Могу вам рећи да су овакви разговори уродили плодом, јер ми је син касније причао како су други дечаци ишли да вире у женски тоалет, да виде шта тамо раде девојчице,а он је рекао „Па ја знам све како изгледају девојчице, јер имам сестру, мени то није занимљиво да радим.”
Дакле, могло би се рећи да вам је сестрић учинио услугу тиме што је вашој ћерки показао пишу јер сад нема потребе да фантазира о томе и да вири у тоалет за дечаке. Запамтите, децу не интересују пише и рибице код много млађе деце, већ код деце сличног узраста. Тако да то треба рећи деци: да су они већ све видели једно код другог, и да је код свих девојчица иста рибица и код свих дечака иста пиша, те да нема потребе да иду с другом децом да вире по тоалетима или по свлачионицама за физичко.
Треба додати и да такво вирење није пристојно јер некоме може бити веома непријатно кад сазна да га други тајно гледа, а треба им рећи и да немају шта да виде што већ нису видели.
Додаћу још само ово: будући да вам ћерка то није сама рекла већ сте посредно сазнали, то значи да ипак ви треба да започнете ту причу с њом, да она не би помислила да је то што је урадила нешто лоше што мора да крије од вас.
Разговор можете започети овако, на пример: „Тетка ми је рекла да јој је (твој брат) рекао да сте показивали једно другоме пишу и рибицу. Не брини, нећемо те грдити, није то ништа ружно, само хоћу да ти кажем нешто на ту тему…” Па онда дати томе више неки шаљиви и забаван тон и на крају јој рећи: „У реду је што сте гледали како коме изгледа пиша и рибица, само да ти кажем да не би требало пипати никоме пишу нити дозволити да теби неко пипа рибицу, па чак ни брат. И важно је још да се у школи не скидаш ни пред ким, да ти нико не гледа рибицу, јер су таква правила понашања међу људима, да те не би после неко можда зезао или исмевао.”
То су једина два ограничења која деци треба нагласити по мом мишљењу: да не дозвољавају да их неко пипа по томе нити они да пипају друге, и да не показују никоме то јавно да их не би исмевали.
И треба приступити томе, кажем, више опуштено, шаљиво и забавно, а не озбиљно, да дете не би стекло утисак да је то што се интересовало како изгледају гениталије код супротног пола нешто веома погрешно или лоше.
Одговор дала: Сања Станковић, православни психолог
Текст приредила: редакција сајта Православни родитељ
Коментари