10. фебруар 2015. у 14:55

Идеологија хомосексуализма улази у школе: нови Закон о родној равноправности

Поштовани православни родитељи,

Недавно смо добили вест да се спрема нови Закон о тзв. родној равноправности. Ради се о Закону који се до сада звао Закон о равноправности полова, а који се сада жели заменити овим новим и уједно му се променити и име.

Кључни моменти овог предложеног закона који можете прочитати на ОВОМ линку могу се прочитати у члановима 56, 57, и 53.

Ови чланови односе се на увођење идеологије хомосексуализма у школски систем у оквиру свих постојећих предмета где се то по природи ствари може увести. Термин који овај предложени закон за то користи јесте „родно осетљива материја”, али такође даје и експлицитно упутство да је потребно да се деца у школама подучавају о различитим сексуалним оријентацијама, о хомосексуалној емотивној вези (!) и о многострукости људског идентитета и трансродности и интерсексуалности (!!!).

Редакција нашег сајта истражила је појединости у вези са овим предложеним Законом и саставила текст који је пред вама, обиман у консултованим референцама, који може послужити родољубивим правницима и свим јавним делатницима и православним хришћанима који желе да адекватном критиком блокирају овај скандалозни модел Закона од уласка у даљу процедуру.

МОЛИМО све заинтересоване правне стручњаке и јавне делатнике да нам се јаве преко странице КОНТАКТ уколико желе додатне информације у вези са овим текстом како би га искористили за правну битку за очување традиционалне, православне породице чије вредности и поглед на свет овај модел Закона директно угрожава и гази.

Редакција сајта ПравославниРодитељ.орг

НАПОМЕНА: Преношење на друге сајтове дозвољено је искључиво са навођењем директног линка ка овом чланку чији је аутор ПравославниРодитељ.орг

Апел родољубивим правницима на позорност у вези са будућим Законом о родној равноправности

На сајту републичког Заштитника грађана освануо је Модел Закона о тзв. родној равноправности.[1] Пише да се коментари и сугестије на текст модела овог закона могу слати до 1. марта 2015. године. Након тог периода овај предлог закона прослеђује се даље Координационом телу за родну равноправност Владе РС, након чега се очекује да Влада да своје мишљење и утврди коначан предлог закона.[2]

Погледом на само неколико чланова овог предлога Закона о тзв. родној равноправности можемо стећи утисак о његовој антипородичности и утицају џендеристичког лобија[3] на правни систем Србије (и не само Србије, већ и осталих држава које су у процесу придруживања Европској Унији, као и оних држава које имају ту несрећу да су већ добиле чланство у ЕУ).

Цитирајмо овде само неке делове (делови подебљани и подвучени од стране аутора текста):

Родна равноправност у образовању – наставни планови и програми

Члан 56.

Васпитање и образовање о родној равноправности је саставни део предшколског, основног, средњег и високог образовања, као и трајног учења. Органи јавне власти, односно образовне установе, у поступку доношења наставних планова и програма, односно студијских програма, и приликом утврђивања стандарда уџбеника, наставних метода и норматива школских простора и опреме, дужне су да укључе садржаје везане за родну равноправност. У наставним плановима и програмима, односно студијским програмима на свим нивоима васпитања и образовања обезбеђује се васпитање и стицање знања о родној равноправности, обавезно стицање знања из области сексуалног образовања и репродуктивног здравља, промовишу многострукости и вишеслојности људских идентитета и тачан приказ истополне сексуално-емотивне оријентације, трансродности, трансполности и интерсексуалности, индивидуалност, солидарност и креативност, недискриминација, ненасилна култура, негује свест о различитостима и развија не дискриминаторна пракса у циљу превазилажења родних стереотипа и предрасуда и поштовања родне равноправности.У наставне планове и програме образовних установа на којима се образује наставни кадар, поред садржаја из става2 овог члана обавезно се укључују и садржаји који повећавају осетљивост за родни садржај наставног материјала и наставне праксе

Посебне мере у области васпитања, образовања и науке

Члан 57.

Органи јавне власти односно образовне установе, у поступку доношења наставних планова и програма, односно студијских програма, и приликом утврђивања стандарда уџбеника, наставних метода и норматива школског простора и опреме, усвајају посебне мере.

Посебне мере укључују:

1) интегрисање родне равноправности у наставне планове и програме образовних институција на којима се образује наставни кадар;

2) коришћење родно осетљивог језика у уџбеницима и наставном процесу;

3) процењивање уџбеника и приручника из перспективе њиховог директног и посредног родног садржаја;

4) континуирано стручно усавршавање наставног кадра и укључивање садржаја о родној равноправности, политици једнаких могућности и посебним мерама, људским и мањинским правима и правима детета, дискриминацији, насиљу у породици и насиљу према женама;

5) подизање осетљивости за родни садржај наставног материјала и наставне праксе;

6) у садржаје и методику рада у оквиру Грађанског васпитања укључити радионице о родној равноправности, облицима дискриминације, насиљу у породици; различитим сексуалним оријентацијама;

…

14) коришћење родно осетљивог језика у сведочанствима, дипломама, квалификацијама, звањима, занимањима и лиценцима.

Посебне мере из става 1 овог члана не сматрају се дискриминацијом.

Усвојење

Члан 53.

Свако лице у генеративном добу има могућност да под истим условима поднесе захтев за усвојење детета, без обзира на пол и на брачно стање.

Подсетивши се на Закон о забрани дискриминације (2009. година), аутора овог текста заинтригирао је феномен да се у оба ова закона (Закону о забрани дискриминације[4] и у овом предложеном Моделу Закона о тзв. родној равноправности) као лична својства помињу „сексуална оријентација“ , „сексуално опредељење“ и „родни идентитет“.

Не нашавши никакво одређење ових термина у оквиру ових Закона (при чему у оквиру сваког од ова два закона постоји члан у оквиру кога се дефинишу други термини који се користе у тексту закона, али не и ова два термина) који су убачени у правну употребу, аутор овог текста кренуо је у даљи истраживачко-аналитички подухват.

Циљ истраживања јесте да се утврди од када су се термини „сексуална оријентација“ („сексуално опредељење“) и „родни идентитет“ појавили у нашем законодавству, која је садржина ових појмова који се све чешће уносе у правну употребу и, најважније, на основу којих критеријума су они уврштени у тзв. „лична својства“ (у која су до скора спадале једино следеће људске одлике: раса, боја коже, преци, држављанство, национална припадност или етничко порекло, језик, верска или политичка убеђења, пол, имовно стање, рођење, генетске особености, здравствено стање, инвалидитет, брачни и породични статус, осуђиваност, старосна доб, изглед, чланство у политичким, синдикалним и другим организацијама).

Реч-две о праву и личним својствима

Консултујући се с различитим правницима у вези с тим како нека одлика или феномен добија правни статус „личног својства“, од свих смо добили истоветан одговор:

Право долази тек као потврда научно утврђених чињеница. Неопходно је добити потврду релевантне науке да је у питању особина карактеристична за људске јединке, морално неутрална (у медицинском, социолошком и психолошком смислу) да би нешто постало лично својство у правном систему.

Шта кажу европско законодавство и европска документа

(с којима наши правници покушавају да ускладе прописе правећи законе попут Закона о забрани дискриминације и Закона о тзв. родној равноправности)

Аутор овог текста прочитао је преко 15 докумената релевантних европских институција и међународних организација која се посредно или непосредно односе на тему права особа према тзв. личном својству „сексуалне оријентације“ и „родног идентитета“. Референце ка овим документима можете пронаћи на крају текста.

Одређење ових термина („сексуална оријентација“ и „родни идентитет“) појављује се само у једном једином документу ЕУ[5] и четири документа УНХЦР-а.[6]

При томе, у овим документима УНХЦР-а приметно је неколико ствари:

дефиниције су буквално преписиване између ових докумената (потпуно или одломци, зависно од термина који се у конкретном документу појављује), а извор дефиниција тих појмова преузет је од организације која се бави лезбејским и геј правима – дакле, од најобичније невладине организације под називом Gay & Lesbian Alliance Against Defamation;
дефиниције појмова „сексуална оријентација“ и „родни идентитет“ су у најмању руку несувисле, како ћемо видети у наставку текста;
у једном документу[7] аутори коначно признају да нема научне заснованости за тврдњу о урођености хомосексуалних тенденција и тзв. „сексуалне оријентације“, позивајући се на став Америчке психијатријске асоцијације.

Да закључимо, само у једном европском документу (не рачунајући документе УНХЦР-а), Council of the European Union Guidelines to Promote and Protect the Enjoyment of All Human Rights by Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender and Intersex (LGBTI) Persons, појављује се некаква дефиниција појмова „сексуална оријентација“ и „родни идентитет“. Погледајмо како та дефиниција гласи у оригиналу:

Working definitions The acronym LGBTI describes a diverse group of persons who do not conform to conventional or traditional notions of male and female gender roles. LGBTI people are also sometimes referred to as “sexual, gender and bodily minorities”. A lesbian is a woman whose enduring physical, romantic and/or emotional attraction is to other women. Gay is often used to describe a man whose enduring physical, romantic and/or emotional attraction is to other men, although the term can be used to describe both gay men and lesbians. Bisexual describes an individual who is physically, romantically and/or emotionally attracted to both men and women. Transgender describes people whose gender identity and/or gender expression differs from the sex they were assigned at birth. The term intersex covers bodily variations in regard to culturally established standards of maleness and femaleness, including variations at the level of chromosomes, gonads and genitals.

Sexual orientation refers to each person’s capacity for emotional, affective and sexual attraction to, and intimate and sexual relations with, individuals of a different or the same gender or more than one gender.

Gender identity refers to each person’s deeply felt internal and individual experience of gender, which may or may not correspond with the sex assigned at birth.

У фусноти горе поменутог документа у вези са овим дефиницијама кажу (подебљано од аутора овог текста):

See UNCR Guidance on “Working with LGBTI persons in forced displacement“, 2011, p.3 : http://www.refworld.org/cgibin/texis/vtx/rwmain?docid=4e6073972. These definitions are not legally binding and have not been formally adopted by an intergovernmental body; they are included to provide practical guidance to officials of EU institutions and EU Member States working on LGBTI issues. See also UNHCR Guidelines on International Protection No.9: “Claims to refugee status based on Sexual Orientation and/or Gender Identity within the context of Article 1A(2) of the 1951 Convention and/or its 1967 Protocol relating to the status of refugees“, HCR/GIP/12/09 of 23 October 2012, p.4

У преводу на српски језик:

„Ове дефиниције нису правно обавезујуће нити су формално прихваћене од стране било ког међународног тела; оне су овде укључене како би омогућиле практичне смернице за званичнике ЕУ институција и земаља чланица ЕУ које се баве ЛГБТИ проблематиком.“

И то је све?

Наша земља и наше законодавство доносе законе који треба да заштите извесну групацију по основу некаквог фантомског личног својства под радним називом „сексуална оријентација“ и то је прихваћено као „лично својство у нашем правном систему“ на основу чега?

На основу једног помињања дефиниције термина „сексуална оријентација“ у једном европском документу који се притом одмах ограђује и каже да те дефиниције нити су правно обавезујуће, нити су прихваћене од стране било ког међународног тела. И упућује на референце на документа УНХЦР у којима се ти термини поново на исти начин дефинишу (одатле су и „преписане“ у овај ЕУ документ) позивајући се за некакву „научну“ референцу на једну једину невладину организацију која се бави Геј и лезбејским правима (Gay & Lesbian Alliance Against Defamation).

Другим речима, „сексуална оријентација“ ни у једном правном европском документу није правно прихваћена, нити правно заснована као лично својство!

Анализа дефиниције термина „сексуална оријентација“

Превешћемо дефиниције само ова два појма која су у овом тексту у нашем фокусу – „сексуална оријентација“ и „родни идентитет“.

„Сексуална оријентација се односи на способност сваке особе за емотивну, физичку и сексуалну привлачност према, као и интимне и сексуалне релације са, особама истога или различитог рода, као и са више различитих родова.“

„Родни идентитет се односи на дубоко унутрашње и индивидуално искуство сваке особе о припадности одређеном роду, који може или не мора да кореспондира са полом који је особа добила на рођењу.“

Поменимо да су наши правни стручњаци код републичког омбудсмана овако превели дефиниције ових појмова на српски језик, користећи се скоро идентичном дефиницијом у документу Уједињених Нација „Џогџакарта принципи“ (УН Џогџакарта принципи – принципи примене Закона о међунродним људским правима везаним за сексуалну оријентацију и родни идентитет):

„Сексуална оријентација се односи на способност сваке особе да осећа емоционалну, физичку или сексуалну привлачност, у интимним или сексуалним односима, са особама различитог и/или истог пола и/или рода.“

„Полни идентитет се односи на властиту полну самоспознају, која може и не мора да кореспондира са полом који је особи приписан рођењем. Полни идентитет се односи на сопствени осећај тела (које се може кориговати и мењати медицинским или хируршким путем) и испољавање пола који особа осећа личним, укључујући одећом, говором или понашањем.“

Дакле, ево нас коначно код дефиниције термина.

Тренутно ћемо термин „родни идентитет“ оставити по страни, из разлога што се под тим термином у пресудама Европског суда за људска права искључиво мисли на једну специфичну групу особа , тзв. транссексуалце (негде се користи и термин трансполне особе) – особе које су прошле хируршку операцију за физичку промену пола јер је психијатријски утврђено да пате од тзв. родне дисфорије – неусклађености између тога ком роду оне осећају да припадају и физичким, биолошким полним карактеристикама с којима су се родиле. Та специфична група људи наилазила је на проблеме у правном систему својих земаља који их је дискриминисао по основу полам, тј. није усвајао чињеницу да су те особе хируршким путем промениле своје биолошке полне карактеристике. У нашем законодавству (и у понеким европским документима) под термином „родни идентитет“ покушавају се прогурати и права групације тзв. ЛГБТ особа заједно са овом специфичном групом људи који се називају транссексуалци и чија су права и заштита од дискриминације сасвим лепо покривена важећим Законом о равноправности полова у Србији (тај Закон се сада жели заменити овим Законом о родној равноправности).

Генерално, ту постоји замешатељство у погледу дефиниција термина, око којих не постоји консензус ни код ЛГБТ лобиста, па се тако под „Т“ у акрониму ЛГБТ негде подразумевају само транссексуалци (трансполне особе), негде тзв. трансџендери (тзв. трансродне особе), а негде у то „Т“ спадају и трансвестити и интерсексуалци.

Интересантно је да та терминолошка нејасноћа уопште не омета европске институције да доносе препоруке и развијају механизме и „добре праксе“ за заштиту права мистериозне шаролике скупине под називом ЛГБТ (која се временом проширује на ЛГБТТИКуКу2САП – енг. LGBTTIQQ2SAP)[8]. Но, ово је посебна тема која тражи даљу разраду.

Размотримо детаљније, рецимо, дефиницију термина „сексуална оријентација“. Прочитајмо је још једном:

„Сексуална оријентација се односи на способност сваке особе да осећа емоционалну, физичку или сексуалну привлачност, у интимним или сексуалним односима, са особама различитог и/или истог пола и/или рода.“

Шта није у реду са овом дефиницијом?

Најпре, користи се надређени термин „способност“ који ништа не говори. Или, тачније, на такав начин може се дефинисати било који, чак и озбиљан, психијатријски поремећај као да је нормалан, и као такав се може, по истом овом принципу, уврстити у лично својство и тражити да по том основу особа са тим „личним својством“ буде заштићена законом.

Да видимо како би могло да се дефинише педофилија као „лично својство“ следећи овај пример:

Педофилска оријентација се односи на способност сваке пунолетне особе да осећа емоционалну, физичку или сексуалну привлачност, у интимним или сексуалним односима, са малолетним особама различитог и/или сличног међусобног малолетног узраста, истог и/или различитог пола.

Нормалне варијације педофилске сексуалности могу бити: педофили који преферирају децу предшколског, школског или адолесцентског узраста, затим педофили који преферирају децу истог или различитог пола од свог.

Ето, дефинисали смо ново лично својство под називом – педофилска оријентација.

Мислим да смо сада стекли јасну представу о правној заснованости појма „сексуалне оријентације“, а такође можемо да замислимо куда може да води овакав преседан и насиље над правом убацивањем термина који нису засновани на релевантној науци, нити их она признаје.

Остали недостаци горе наведене дефиниције „сексуалне оријентације” могу се сажети на то да оваква уопштена дефиниција без медицинских и психолошких одредница о томе да је у питању неки феномен нормалан за људску врсту (а тих научних одредница, као што ћемо видети у наставку – нема), у потпуности укључује и педофилију и некрофилију, и скоро сваку врсту сексуалних поремећаја који укључује људска бића као актере.

Научна заснованост о томе да су сексуалне оријентације нормалне варијације људске сексуалности

Дакле, правници кажу, да би нешто могло у правном систему да се прогласи за лично својство, мора бити потврђено као такво од стране релевантне науке. Нпр. инвалидитет је нешто што је медицински потврђено и тачно се зна шта је инвалидитет неке особе. Затим, боја коже, старост, раса се такође могу потврдити медицинском науком.

Да видимо шта медицина и психијатрија кажу о томе да ли хомосексуализам и бисексуализам, као и трансвеститизам, спадају у научним чињеницама потврђена урођена стања и нормалне варијације људске сексуалности.

Хомосексуалност је једина тзв. „сексуална оријентација“ која је политичким лобирањем избачена из два релевантна психијатријска дијагностичка приручника – ДСМ (који издаје Америчка психијатријска асоцијација) и ИЦД (који издаје Светска здравствена организација).

На основу којих научних чињеница је то учињено? Нема их. Једноставно, то је учињено услед политичких притисака тзв. геј лобија, простим изгласавањем у друштву психијатара.

Притом, главни родоначелници психијатрије, психолошких и психотерапијских праваца (као што су Фројд, Јунг, Адлер, Ана Фројд, и многе друге звучне и значајне личности за ову научну дисциплину) имали су и остајали чврсто при ставу да је хомосексуалност психички поремећај.

Тим више то важи за бисексуалност , интерсексуалност и остале „варијације“.

Више о овоме прочитајте у обимном тексту хрватског психолога Алена Перушког о научној заснованости хомосексуалности.[9]

О непостојању тзв. „геј гена“ прочитајте детаљније чланак српског доктора Немање Зарића.[10]

ЗАКЉУЧАК

Овим истраживањем утврдили смо неколико ствари:

Термин „сексуална оријентација“ нема научну заснованост да би правно могао да постане „лично својство“.
Европски документи као папагаји понављају термине попут „сексуалне оријентације“, „родног идентитета“, „ЛГБТ сексуалне мањине“, и сличних, надајући се да ће проста учесталост понављања довести до опште прихваћености да ти феномени стварно имају и научно и правно покриће.
У само једном од скоро 20 европских докумената који су током писања овог текста прегледани и истражени (не рачунајући документе УНХЦР-а) појављује се дефиниција појмова „сексуалне оријентације“ и „родни идентитет“, уз истовремену ограду самих аутора тог документа да те дефиниције нису правно обавезујуће, нити су прихваћене од било ког међународног тела. У свим осталим документима ЕУ у вези са овом тематиком нису наведене дефиниције датих појмова већ се они само употребљавају у тексту као да су општеприхваћени, јасни и подразумевајући.
Под термином „родни идентитет“ се у документима Европског суда за људска права подразумевају трансексуалци (трансполне особе) – особе које су хируршким путем промениле свој биолошки пол. У нашем законодавству (и у осталим европским документима) под појмом „родни идентитет“ покушавају се протурити и траснџендери и трансвестити , као и остале особе с поремећајима психосексуалног идентитета, што се види у Моделу Закона о родној равноправности у члану 56 који говори о „многострукости и вишеслојности људских идентитета …, трансродности, трансполности и интерсексуалности“. Мора се захтевати да се цео овај члан или већина његове садржине унутар Модела Закона избаци.
Допуштање да нешто овако скандалозно уђе у правни систем Србије и опстане у њему омогућава опасан преседан који ће сваки људски поремећај (на пример педофилију, некрофилију, инцест, али и психопатију – пироманију, итд.) моћи да подигне на ниво дефиниције нормалног људског својства, како би се затим по основу тог тзв. „личног својства“ тражила заштита тих особа од „дискриминације“ приликом запошљавања или усвајања деце, као што се то сада покушава са тзв. „сексуалном оријентацијом“ и „родним идентитетом“.

Позивамо стога све родољубиве правнике и родољубиво јавно мњење да, користећи се овим текстом, покрену процесе који ће заштитити традиционални систем вредности у Србији и инсистирати да се из Закона о забрани дискриминације, као и предложеног Модела Закона о родној равноправности, избаце ови термини „сексуалне оријентације“ и „родног идентитета“.

Такође, позивамо да се избаце спорни и нетачни делови члана 56 Модела Закона о родној равноправности, а да се остали делови овог предложеног Модела закона подвргну детаљној критичкој анализи правних стручњака.

Најбоље би било захтевати да се претходни Закон о равноправности полова не мења, јер за то нема оправданих разлога – са становишта здраве памети, традиционалног вредносног система грађана Србије, али и права.

Аутор: Уредник сајта Православни Родитељ www.pravoslavniroditelj.org

Преношење на друге сајтове дозвољено је искључиво уз навођење директног линка ка овом чланку.

————————————————————————————————————–

ФУСНОТЕ У ТЕКСТУ:

[1] Модел Закона о родној равноправности налази се на овом линку http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr_YU/vazni-pravni-akti/opsti-propisi/3621

[2] http://www.zastitnik.rs/index.php/lang-sr/2011-12-25-10-17-15/3690-2015-02-04-18-00-42

[3] Сматрамо да термин „џендеристички лоби“ адекватније осликава циљеве и полазишта групације која се у српској јавности од стране патриотског јавног мњења најчешће назива „геј лоби“ или „ЛГБТ лобисти“. Ради се о томе да овај лоби не настоји само на прихватању тзв. геј (хомосексуалне) оријентације у друштву, већ се настоји сваки сексуални поремећај прогласити за нормалан и као такав наметнути нашим породицама и традиционалном српском друштву. Полазиште за те своје циљеве џендеристички лоби налази у измишљеној теорији о разлици између рода (енг. Gender) и пола (енг. Sex -биолошких карактеристика људи по којима се они класификују на мушкарце или жене и веома ретко – хермафродите). Та родна теорија (енгл. Gender theory), која нема никакву научну заснованост служи као полазиште за наметање процеса содомизације традиционалним друштвима као што је српско. Детаљније о тзв. Родној теорији можете прочитати на следећем линку:

https://www.pravoslavniroditelj.org/genderno-modifikovani-organizmi/

[4] У Закону о забрани дискриминације се „родни идентитет“ и „сексуална оријентација“ или „сексуално опредељење“ помињу у члановима бр. 2 и бр. 13, при чему се ни на једном месту не дају дефиниције ових појмова.

[5] документ Европске Уније под називом: Council of the European Union Guidelines to Promote and Protect the Enjoyment of All Human Rights by Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender and Intersex (LGBTI) Persons

[6] документи УНХЦР-а под називом : UN High Commissioner for Refugees (UNHCR), Working with Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender & Intersex Persons in Forced Displacement, 2011 , затим UNHCR GUIDELINESON INTERNATIONALPROTECTION NO. 9:

Claims to Refugee Status based on Sexual Orientation and/or Gender Identity within the context of Article1A(2)of the1951 Convention and/orits1967 Protocolrelating to the Status of Refugees и још:

SEXUAL ORIENTATION AND GENDER IDENTITY IN HUMAN RIGHTS LAW References to Jurisprudence and Doctrine of the United Nations Human Rights System , и четврти: УН Џогџакарта принципи – принципи примене Закона о међунродним људским правима везаним за сексуалну оријентацију и родни идентитет

[7] UNHCR GUIDELINESON INTERNATIONALPROTECTION NO. 9:

Claims to Refugee Status based on Sexual Orientation and/or Gender Identity within the context of Article1A(2)of the1951 Convention and/orits1967 Protocolrelating to the Status of Refugees – There is no consensus among scientists about the exact reasons that an individual develops a particular sexual orientation. See, APA, Sexual Orientation and

Homosexuality.

[8] http://sexedcentral.com/education-central/relationships/lgbttiqq2s-what-do-those-words-mean/

[9] Хомосексуалност са знанственог гледишта http://www.katolik.hr/nekatolickeskupinemnu/pokretimnu/433-homoseksualnost-sa-znanstvenog-gledita/

[10] Геј ген: мит или стварност? http://www.dverisrpske.com/sr/za-dveri-pisu/saradnici/123-nemanja-zaric/3973-gej-gen-mit-ili-stvarnost.html

РЕФЕРЕНЦЕ

Roadmap against homophobia and discrimination on grounds of sexual orientation

and gender identity , European Parliament resolution of 4 February 2014 on the EU Roadmap against homophobia and discrimination on grounds of sexual orientation and gender identity (2013/2183(INI))

http://www.ombudsman.rodnaravnopravnost.rs/attachments/013_Roadmap%20against%20homophobia%20and%20discrimination%20on%20grounds%20of%20sexual%20orientation%20and%20gender%20identity.pdf

COUNCIL OF THE EUROPEAN UNION, GUIDELINES TO PROMOTE AND PROTECT THE ENJOYMENT OF ALL HUMAN RIGHTS BY LESBIAN, GAY, BISEXUAL, TRANSGENDER AND INTERSEX (LGBTI) PERSONS FOREIGN AFFAIRS Council meeting Luxembourg, 24 June 2013

http://www.ombudsman.rodnaravnopravnost.rs/attachments/013_Smernice%20za%20promovisanje%20i%20zastitu%20uzivanja%20svih%20ljudskih%20prava%20od%20strane%20lezbejki,%20gej,%20biseksualnih,%20transrodnih%20i%20interseks%20osoba.pdf

United Nations General Assembly, Human Rights Council, Nineteenth session, Agenda items 2 and 8 , Annual report of the United Nations High Commissioner for Human Rights and reports of the Office of the High Commissionerand the Secretary-General Follow-up and implementation of the ViennaDeclaration and Programme of Action Discriminatory laws and practices and acts of violence against individuals based on their sexual orientation and gender identity, Report of the United Nations High Commissioner for Human Rights, 17November2011

http://www2.ohchr.org/english/bodies/hrcouncil/docs/19session/A.HRC.19.41_English.pdf

UN High Commissioner for Refugees (UNHCR), Working with Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender & Intersex Persons in Forced Displacement, 2011

http://www.refworld.org/cgi-bin/texis/vtx/rwmain?docid=4e6073972

European Parliament resolution on homophobia in Europe

http://www.ombudsman.rodnaravnopravnost.rs/attachments/013_European%20Parliament%20resolution%20on%20homophobia%20in%20Europe.pdf

УН Џогџакарта принципи – принципи примене Закона о међунродним људским правима везаним за сексуалну оријентацију и родни идентитет

Препорука CM/Rec (2010) 5 Комитета министара државама чланицама о мерама за борбу против дискриминације на основу сексуалне оријентације или родног идентитета

Меморандум објашњења уз Препоруку CM/Rec (2010) 5 Комитета министара државама чланицама о мерама за борбу против дискриминације на основу сексуалне оријентације или родног идентитета

European Parliament Resolution on the Fight Against Homophobia in Europe

European Parliament resolution of 4 February 2014 on the EU Roadmap against homophobia and discrimination on grounds of sexual orientation and gender identity (2013/2183(INI)

Council of the European Union Guidelines to Promote and Protect the Enjoyment of All Human Rights by Lesbian, Gay, Bisexual, Transgender and Intersex (LGBTI) Persons

Preporuka CM/Rec(2010)5 Komiteta ministara državama članicama o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta – MEMORANDUM OBJAŠNJENJA

http://www.ombudsman.rodnaravnopravnost.rs/attachments/013_Memorandum%20objasnjenja%20uz%20preporuku%20EM-SERBIAN.pdf

Preporuka CM/Rec(2010)5 Komiteta ministara državama članicama o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta (koju je Komitet ministara usvojio 31. marta 2010. godine na 1081. sastanku zamenika ministara)

http://www.ombudsman.rodnaravnopravnost.rs/attachments/013_RecCM2010_5_SR.pdf

Recommendation CM/Rec(2010)5 of the Committee of Ministers to member states
on measures to combat discrimination on grounds of sexual orientation or gender identity (Adopted by the Committee of Ministers on 31 March 2010 at the 1081st meeting of the Ministers’ Deputies)

https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=1606669

15. UN: Human Rights Council Passes First-Ever Resolution on Sexual Orientation & Gender Identity

http://www.wluml.org/node/7296

Human Rights Council panel on ending violence and discrimination against individuals based on their sexual orientation and gender identityGeneva, 7 March 2012

http://www.ohchr.org/Documents/Issues/Discrimination/LGBT/SummaryHRC19Panel.pdf