У оквиру пројекта „Академска беба” иницијатора Студентске уније, пружена је подршка за одржавање трудноће 800 трудница у последњих пет година. Како је најављено из ресорног министарства, циљ државе је да што већи број студенткиња које су остале у другом стању подржи у одлуци да роде. Држава ће, такође, кажу у министарству, помоћи у превенцији разбољевања, едукацији у домену знања о репродуктивном здрављу и значају здраве исхране трудница и беба.
Јелена је, каже, одувек замишљала велику породицу. Сад има троје деце, а прво је родила на завршној години факултета.
„Било је смешно можда на почетку долазити с великим стомаком на факултет, а касније се десило да чак с бебом у колицима и девојчицом која хода долазим на завршне испите. Свакако је било напорно, мој дан је изгледао тако што завршим обавезе на факултету, потом кад дете заспи учим и полажем испите”, прича Јелена Гајшек, новинарка.
Прва адреса студенткиња које сазнају да су у другом стању најчешће је Студентска поликлиника. Пракса показује да су жељене трудноће оне на завршним годинама. Оне на ранијим најчешће буду прекинуте. Студенткиње долазе с различитим дилемама. Најважније је, кажу гинеколози, да превазиђу страх.
„Она и он не зна се ко је више уплашен, када се деси трудноћа јако је битно да ли девојка има подршку партнера и породице. Уколико је има, такве трудноће се завршавају и завршава се и факултет, а уколико је нема, трудноће се најчешће прекидају”, каже Сања Димитријевић са Студетске поликлинике.
Годишње на Економском факултету и до једанаест студенткиња затражи статус мировања због трудноће и породиљског одсуства.
„На лични захтев може се одобрити могућност додатних рокова, и ја сам имала ситуацију да испитујем студенткињу која се налази у другом стању. То је крајње симпатично, а одмах да кажем да сам ја била и професор који је испитивао студенте у другом стању, што значи да је и моја беба на неки начин слушала студенте које одговарају”, каже Жаклина Стојановић, продекан за наставу, Економски факултет.
Ипак, лекари упозоравају да жене које желе да се професионално остваре одлажу трудноћу. Резултати последњег пописа у прилог томе – 48 одсто жена које су завршиле факултете, а имају између тридесет и тридесет четири године, немају децу.
„И онда се суочавамо с неким другим проблемима, тј. с проблемима стечајне неплодности, зато што у Србији доминира конзервативна контрола рађања и имамо велики случај полно преносивих инфекција. Мој савет таквој девојци би био да размотри све опције и да је то добро време за реализовање родитељства јер ће имати шансу да планира још једно или двоје деце”, каже Катарина Седлецки са Института за мајку и дете.
Многи студенти-родитељи не знају да имају право да децу упишу у државни вртић, а за то је довољна потврда да су обоје редовни студенти.
Коментари