Не пишем ово да бих променила нечије мишљење нити покренула расправу… Једноставно, последњих неколико месеци десиле су ми се невероватне ствари које су ме доста освестиле.
Многи од вас знају да ми је ово седма трудноћа, тренутно сам у 23. недељи. Једну бебу сам изгубила због моларне трудноће, једну у 7. недељи, једну због субхорионског крварења у 12. недељи и још једну прошлог маја, у 9. недељи. Богу хвала, имам два прелепа дечака којима ћу бити мајка овде на Земљи. 💙
Кад сам сазнала да сам поново трудна (у 4. недељи), по савету докторке, која ми је и помагала да затрудним, у наредним данима и недељама урадила сам гомилу анализа крви и проверавала ниво хормона како бисмо били сигурни да беба из дана у дан напредује.
У октобру, кад сам била у 7. недељи, први пут сам видела нашу бебу која нам је дошла након неуспелих трудноћа. Чим сам видела како јој куца срце, знала сам да је жива. Бебино срце је куцало. Да, право срце куцало је у 7. недељи. Ишла сам код докторке у ординацију на ултразвук и у 8, 9, 10, 11, 12. и 13. недељи.
На прегледу у 11. недељи, докторка ми је рекла да према калифорнијском закону треба да урадим ултразвучни преглед између 11. и 14. недеље, а затим још један између 16. и 20. недеље, који се ради у државној институцији. Тај ултразвук се потпуно разликује од оног који ради докторка у својој ординацији. На том ултразвуку проверава се сваки део бебе. Дакле, у 12. недељи отишла сам на тај „државни” ултразвук и, као и обично, видела бебу како помера руке и ноге. Међутим, докторка је хтела да се беба окрене да би погледала како му се мозак развија. Притисла ми је стомак, а он је подигао мале песнице и додиривао баш тамо где је сонда апарата била наслоњена на мој стомак. ОН ИМА МОЗАК који му говори ДА ЈЕ НЕШТО ТУ. Докторка га је опет притисла и он је опет подигао песнице. Ха, није хтео да се окрене! Затим ми је она притисла стомак на другој страни, ближе њему, и он се окренуо. Проверила је све делове бебиног тела, потом је други лекар дошао и поново све проверио – све то да би УТВРДИЛИ да је то здрава и ЖИВА беба у 12. недељи. У овој држави мораш ЈОШ ЈЕДНОМ да провериш да је беба жива, да расте и да је савршена?? Помислила сам да је то баш чудно.
Потом су све то још једном урадили у 19. недељи. Резултат је био исти. Она иста здрава беба развијала се сасвим нормално и савршено. Ултразвуком је још једном показано да његово срце, плућа, мозак и други витални органи савршено раде.
Затим, на последњем прегледу у 21. недељи, питала сам да ли бих могла да отпутујем с мужем на Фиџи, пошто је путовао послом и читаве године је радио у фирми да би зарадио то путовање. Бринула сам се због мале вероватноће да бих могла да добијем зика вирус, као и због тога да ћу можда почети да се порађам (имајући у виду раније побачаје), или да ћу опет добити тромб (имајући у виду ранија крварења), као и због тога што на Фиџију не постоји одељење за неонатологију, па сам хтела да чујем лекарско мишљење.
🔪ЕВО ШТА ми је рекла: „Желим да знате какве могућности имате. Ако отпутујете и добијете зику, имаћете више од 22 недеље и НЕЋЕТЕ моћи да абортирате. Али ако желите да абортирате ове недеље, можемо да закажемо, тако да ћете безбрижно отпутовати. Подржаћемо вас шта год да одлучите. Али само да знате, након 22. недеље у КАЛИФОРНИЈИ нећете више имати ту опцију.”
Остин Даглас, рођен у Британији, у 22. недељи. На рођењу је имао 500 грама.
БЛЕНУЛА САМ У ЊУ КАО ТЕЛЕ. Иако НИШТА НИЈЕ ФАЛИЛО МОЈОЈ БЕБИ, нудили су ми могућност да је абортирам??? Није било никаквих знакова да нешто није у реду. Чисто да ми мени било ЗГОДНИЈЕ, да бих могла да отпутујем. 🤯 Дакле, овом малом дечаку ништа није фалило, НАКОН СВИХ ОНИХ ПРЕГЛЕДА ЗНАЛИ СУ да је он изузетно ДОБРО, да је ЗДРАВ и ЈАК. ИАКО је имао веома јаку срчану радњу, дозволили би ми да одем и убијем ту бебу и родим мртву. 😱
ШТА СЕ ТО ДЕШАВА!?! 🤯 Јесте ли зинули у неверици? Ја јесам у том тренутку. Дакле, то ми је рекла докторка која ми је помагала да затрудним. Она иста која је била уз мене на сваком кораку тог тешког пута како би била сигурна да ћемо урадити све што треба да би се беба родила. У јуну сам плакала пред њом након спонтаног, видела је колико ми је то било болно. Видела је бол. Тугу. И онда она МЕНИ даје ту опцију. Ето, чисто да бих ја знала које су ми „могућности” на располагању.
Љубазно сам одбила и рекла: „О, не, ова беба ми је важнија од сваког путовања.” Све ми се смучило… Како се то уопште сматра „могућношћу”? Овог малишана би тек тако убили само зато да бих ја могла да отпутујем. Па зар то није СУЛУДО? Они не би поставили никаква питања. Само бих отишла тамо и заказала абортус као да је то НЕШТО НАЈНОРМАЛНИЈЕ.
ПА ТО ЈЕ УБИСТВО.
Његова мождана активност видела се од 12. недеље. Његово срце куца још од 7. недеље.
Он је САВРШЕНО здрав, а ја ИМАМ ТУ МОГУЋНОСТ?
Како је тако нешто уопште могуће???
А овамо човека прогласе МРТВИМ када више нема мождане активности или кад срце престане да му куца? Мој слатки дечачић има и мозак и срце који савршено добро раде.
Још ово желим да кажем. Моја блиска пријатељица је тренутно трудна с бебом која можда неће преживети. Сазнала је то у 11. недељи, а сада је прошла 17. недељу. Па ипак, она гура из дана у дан, и носи трудноћу знајући да ће Бог зауставити бебино срце када за то дође време. Она ужива у сваком тренутку са својом бебом и можда ће и успети да је изнесе. Колико ће беба да живи не одлучује она, већ Бог.
А онда БАШ ДАНАС сретнем у парку једну фину жену, мајку, која ме је питала за трудноћу и децу. Рекла ми је да она и муж имају јединицу, девојчицу коју су усвојили након што су 13 година покушавали да затрудне. Очи су јој засузиле док ми је причала како лекари нису нашли проблем ни код ње, ни код мужа. Али кад јој је било 20 година, затруднела је и абортирала. 😥 Лекари јој нису ни поменули усвајање нити јој дали икакво охрабрење. Душа ме је заболела кад је рекла да је сад могла имати двоје деце.
Дакле, шта абортус решава?
Незгодну ситуацију?
Да ли је то брзо решење?
Шта је с кајањем с којим после тога живимо?
Једноставно нисам сигурна шта то абортус решава.
Чак и по цену сопственог здравља, прихватила бих сваку могућност да родим бебу докле год њено срце не престане да куца само од себе. Бог зна када је свакоме од нас дошао час и ја верујем у Њега и у то да Он зна када је прави тренутак за нешто.
Свако нек доноси своје одлуке, али што се мене тиче, веома сам захвална мојој мајци која је одабрала да ме роди. Била је млада и сама, имала је могућност да абортира, али изабрала је исправан и тежи пут уместо погрешног и лакшег. Бескрајно сам јој захвална што ми је пружила такав пример. Иако јој није увек било „згодно”. Увек је децу стављала испред себе. Никада, НИЈЕДНОМ није ме видела као последицу нечега и никада ме није приморала да се тако осећам. Посматрала ме је као вољену бебу и дала све од себе да бих ја имала НАЈБОЉИ МОГУЋИ живот. Најбоље детињство. И најбољу мајку и узор. Околности у њеном животу биле су далеко од савршених и сигурна сам да је у то време била потпуно престрављена. Па ипак, држала је главу високо, ишла напред и ниједном није ни помислила да ме се отараси како би остварила своје снове. Не каје се ни због чега и никада се не пита да ли је донела праву одлуку. Она добро зна да је њена одлука била исправна – да је тај пут био тежи, али исправан.
Не желим да расправљам о томе шта је исправно, а шта погрешно. Не желим да се изјашњавам о томе у ком тренутку је у реду прекинути трудноћу. Само знам да сам у држави Калифорнији, у 21. недељи трудноће, са савршено здравим дечачићем, имала могућност да абортирам. Без иједног знака деформитета или болести, а да притом ни моје здравље није било угрожено. Само зато да би мени било згодније. То се зове УБИСТВО.
💛 Молим вас, ако и ви имате причу, поделите је! Не смемо да ћутимо. Морамо да устанемо због наших осећања која не можемо потиснути. Морамо се борити за оне који себе не могу да бране! За рођене и нерођене!
- 2 Мојсијева, 20:13 „Не убиј!”
- Приче Соломунове, 3: 5-6
„Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се.”
„На свим путовима својим имај га на уму, и он ће управљати стазе твоје.”
Аутор: Брук Микелсен
Извор: Фејсбук страница Брук Микелсен
Насловна фотографија: Фејсбук страница Брук Микелсен
Приредила: редакција портала Православни родитељ
Уколико сте трудни и у дилеми сте да ли да задржите бебу, нудимо Вам могућност да поразговарате са психологом – било уживо у саветовалишту у Београду, било преко Скајпа.
Не устручавајте се да затражите психолошки разговор – нико Вас неће притискати, осуђивати нити убеђивати.
Једноставно ћете добити прилику да Вас неко пажљиво и без осуђивања саслуша, као и прилику да са неким поделите своја осећања и размишљања у овако осетљивој ситуацији у којој сте се нашли.
За детаљније информације посетите сајт Православно-психолошког саветовалишта „Има наде”:
Не брините за новац – уколико нисте у могућности да платите, разговор ће за Вас бити бесплатан.
Саветовалиште „Има наде” нуди могућност бесплатног разговора само и искључиво особама које су трудне и премишљају се да ли да задрже бебу, тако да је то потребно навести у писму преко контакт странице на ОВОМ ЛИНКУ.
Коментари