Ко је свраћао овог викенда до „Темпа“ имао је шта да види – организовано шминкање деце у зомбије и вештице поводом „Ноћи вештица“.
У сред Београда, у сред Србије, родитељи мисле да је забавно и безазлено да неке тете преобучене у утегнуте вештице њиховој деци цртају крв која цури из уста, вампирске подочњаке и да боје бојанке са вештичјим ликовима.
Само наивни људи мисле да тиме не наносе душевну и духовну штету своме највреднијем благу – својој деци.
Овим желимо да укажемо на сву погубност духовне неписмености и малограђанског става у некритичком прихватању свега што долази са стране (у овом случају са запада) а не да позивамо на исмевање и мржњу према конкретним особама које су учествовале у томе, јер сви ми имамо много да радимо на себи.
Оним родитељима који желе да сазнају више о томе због чега „Ноћ вештица“ није маскембал као и сваки други, као и због чега излагање деце оваквим садржајима може бити психолошки и духовно штетно поновићемо нешто што смо писали ранијих година:
Једна од недвосмилено штетних западних „прослава“ која је дошла и у наше крајеве је свакако празник културе смрти познат као „Ноћ вештица“.
Зашто је овај језиви маскенбал штетан за дечију душу – можда ће се неко питати и додати: „Знамо да се деци од раног узраста читају бајке у којима постоје таква слична чудовишта, и знамо да је то начин на који се деца носе са појединим страховима?“
Најкраћи одговор на то би био:
Зато што у бајкама постоји јасна разлика између добра и зла, увек поред персонификације зла постоји и персонификација добра и добро на крају ,са свим својим врлинама (храброшћу, одважношћу, племенитошћу, спремношћу на жртву и труд) побеђује.
На тај начин деца на симболичком нивоу познају велику Божанску Науку да је Господ тај који је Свемоћан, Сведобар и Свеблаг. Такође спознају да зло заиста постоји, али да нам оно не може ништа ако смо ми Христови и ако му ми не дозволимо да овлада нама.
За разлику од бајки, у антиправославном празнику „Ноћ вештица“ постоје само оличења зла и смрти, не постоји јасна разлика између добра и зла, тачније – уопште не постоји Добро као пандан Злу. Затим деца су та која улазе у улоге персонификатора Зла, енергетски се идентификују са злим ликом у који у обучени. И, такође, на овај начин се спроводи сатански циљ да се људи од најранијег узраста навикну на зло, да се навикну да га не посматрају као нешто чега се треба клонити већ напротив, да је зло заправо нешто шаљиво, узбудљиво и на крају крајева – „само игра“ , да не постоји стварно у овоме свету.
Ми, православни родитељи, који знамо да зло није само игра, не смемо допустити да на овакве „приредбе“ пуштамо децу – нити да учествују , нити да гледају. Такође, са психолошке стране , овакве манифестације не само да не помажу деци да превазиђу своје страхове (тиме што ће се зло наводно представити као смешно, забавно, и непостојеће – јер дечија чиста савест и душа итекако осећа да то није истина) , већ управо супротно – код деце развијају хабитуацију (навикнутост) на присуство зла и појачавају страхове.
Ништа тако јако не привлачи духове поднебесја у душе наше деце него овакве манифестације, играчке сличног типа (као вампир-лутке „monsters high“ веома популарне и код нас) и цртани филмови у којима се зли ликови и чудовишта представљају као „вишеслојни“ и добри (пример: цртани филм „Грдана“ и остали популарни цртани филмови са чудовиштима као главним ликовима).
„Ноћ вештица“ се „празнује“ у нашим предшколским установама већ неколико година уназад (превасходно приватним вртићима, енглеским забавиштима, али се среће и у државним вртићима, на часовима енглеског за основношколску децу, итд) и то показује опасан тренд коме се морамо супротставити већ сада.
Као кратак и ефикасан аргумент који православни родитељи могу да употребе а да их секуларно друштво не посматра као чудаке је овај:
1. да је празновање и маскирање у вештице, вампире и остала језива чудовишта штетно за дечију душу јер није, као у бајкама, јасно подвучена разлика између добра и зла, нити постоји добро као пандан злу и надмоћ добра над злом, те да такве манифестације само могу продубити дечије развојне страхове и друге страхове и оштетити им душу на дуге стазе. Психолошки гледано, такве манифестације само појачавају страхове и уносе немир у дечије душе јер нема онога што представља пандан злу и победиоца свега онога што је страшно, лоше, мрачно и зло.
2. да је празновање оваквих ствари у супротности са Конвенцијом о правима детета и осталим од наше земље ратификованим и прихваћеним Конвенцијама којима се штите деца од штетних садржаја и којима се родитељима потврђује право да чине у најбољем интересу сопстевног детета. (ако буде потребе, јавите се да пронађемо конкретне цитате)
Православни Родитељ
Коментари