Призори девојчица које играју ластиш или групе дечака који се забављају играјући труле кобиле или јањине одавно су заборављени! Улица, паркови и ливаде већ дуже време не представљају место на којем се деца од пет до 14 година безбрижно играју свих тих игара, које лагано ишчезавају.
Жмурке, главарице, између две ватре, група тражи групу… игре су које сте ви са својим друштвом из улице знали да играте по читав дан, тако да сте у кућу улазили само по парче хлеба и нестрпљиво чекали да наставите с дружењем напољу. Међутим, ваше дете припада некој другој генерацији, која седи за рачунаром, игра игрице и сурфује интернетом, а као резултат тога све чешће се јављају агресивност, себичност, затвореност и отуђеност!
Др Курир је препознао овај проблем и потражио савет од специјалног педагога Петра Владетића.
– Физичка активност на отвореном утиче на физичко, али и психолошко здравствено стање детета. За разлику од спорта, који изискује интензиван телесни напор, старе дечје игре на отвореном представљају праву меру физичке активности. Јачају кости, мишиће и зглобове, смањују гојазност, па чак помажу у исправљању урођених мана као што су пилеће груди или равни табани. Такође, физичка активност побољшава имунитет и убрзава метаболизам – каже овај педагог и додаје да после ових игара долази и до физиолошких промена у организму.
Владетић додаје да се њиховим играњем такође остварује хормонска равнотежа у организму, јер како каже, после физичких активности у крвотоку се запажа повећана концентрација серотонина, хормона среће, као и релаксина, хормона који опушта.
– Најважнији је утицај ових игара на правилан психолошки развој деце. Ту је психосоцијални аспект доминантан, јер се деца организују у мале групе или тимове и извршавају додељене групне улоге. Када одлучују о томе ко ће бити голман, капитен, трагач или чувар границе, они се заправо међу својим вршњацима први пут сусрећу с психологијом групе. Кроз игру и успешно извршавање групних улога деца се позиционирају у групи – каже овај стручњак и додаје да је управо то добро познат процес, који ће их касније пратити током целога живота.
Отпорнији и на стрес!
Педагог Петар Владетић наглашава да су физички активна деца отпорнија и на стрес.
– Она могу да поднесу већу количину стреса а да то на њих не оставља последице. Она су резилијентна, резистентна у психолошком смислу – односно отпорна. Због тога не треба да нас чуди што малишани који играју јањине, ластиш и жмурке много лакше преброде на пример развод родитеља – каже он.
извор: Курир
Коментари