Готово пред сваке изборе у Србији, на нашем родитељском форуму и на главној листи „Светосавља“ разговарало се о овој теми из православне перспективе. Ставови православних верујућих људи се по овом питању разликују, те смо се ми потрудили да саберемо питања која су се појављивала током претходних година и покушали да на њих дамо одговор.
Наше мишљење ни у ком смислу није обавезујуће (нити оно одражава став свих православних родитеља), већ само смерница у размишљању и доношењу одлука на тему учешћа православних мирјана (не монаха) у друштвено политичком животу државе у којој живе и у којој одгајају своју децу.
Сваки коментар на овај чланак који се на пристојан начин исказује ћемо објавити, јер је циљ да се чују различита размишљања православних хришћана о овој теми пошто не постоји једнозначан православни одговор на њу.
Редакција сајта Православни Родитељ
Да ли треба православни хришћанин у свету да гласа?
На ово и на неколико других једнако важних питања која се често помињу у разговорима међу православним хришћанима у Србији одговарамо у форми интервјуа:
Зашто би требало да православни хришћанин који живи у свету да изађе да гласа на изборима?
У нашој држави се од стране власти спроводи много тога што се директно сукобљава са учењем Цркве:
– дозвољавају се и о трошку свих нас грађана као пореских обвезника организују параде греха (тзв. „геј параде“)
– доносе се закони (попут Закона против дискриминације) који настоје на ућуткају глас хришћана који сведоче Божије учење о човеку, о мушкарцу и жени.
– најављују се закони (попут Закона о такозваној „родној равноправности“) којим се изричито наређује да се у државном образовном систему, на свим нивоима, од вртића до факултета деца морају подучавати да су хомосексуалност, бисексуалност и трансродност нормалне варијације људске сексуалности, затим да кроз тзв. Школски предмет „Сексуалног образовања“ децу треба подучавати да она могу слободно ступати у сексуалне односе било где, било са ким, било ког пола и без обавезе на верност једном партнеру , и без икаквих одговорности за последице. У том школском предмету који се већ спроводи у 10 школа у Војводини се промовише абортус као сасвим морално оправдан начин решавања „нежељене трудноће“.
– доносе се закони (Грађански законик) којим се настоји ограничити право родитељима да васпитавају децу у складу са својим начелима и вредностима.
– доносе се закони који настоје да озаконе грех убиства старих, онемоћалих или оболелих људи – кроз тзв. „еутаназију“.
Све ово се заиста догађа у Србији, током ове власти (Српске напредне странке и сателитима око ње) и претходне власти (Демократске странке).
И све ово представља изразито богохуљење и директно исмевање Христове науке и учења Његове Цркве.
Јесте, све је тако, али овај свет ионако у злу лежи и ми не можемо ту учинити ништа. Боље је да се само молимо Богу и гледамо само на свој живот и своје покајање.
Овакав учестали став код православних људи који одбијају да изађу на гласање садржи 2 истине и једну лаж.
Та једна лаж је да ми не можемо учинити ништа. А та лаж као и свака лаж доводи до греха – у овом случају ми, који смо православни родитељи, својим нечињењем да зауставимо систематско развраћивање наше деце кроз школски и државни систем чинимо грех сличан , како отац Рафаил Карелин каже, “оним поклоницима Молоха који су на својим рукама носили сопствену дечицу да их баце у усијану утробу идола“. (прочитајте цео одломак овде)
Уз Божију помоћ ми можемо и морамо друштвено па и политички делати уколико Господ пред нас стави такву могућност. Ми треба да користимо све могућности за борбу које нам је Господ оставио на располагање у овим временима и историјским околностима.
Као што је и свети апостол Павле искористио своје право да се жали Цезару – право које му је припадало зато што је био римски грађанин (размислимо због чега он једноставно није ћутао јер „ сав свет ионако у злу лежи и не можемо учинити баш ништа осим да се молимо Богу и гледамо искључиво своје лично покајање“?) – исто тако и ми који смо грађани Србије треба да искористимо своје гласачко право и да гласамо по свом православном хришћанском уверењу.
Ми, православни хришћани у Србији у којој ће на Цвети 24.априла бити одржани избори, смо позвани да будемо „светлост свету“ и „со земљи“, а не да се правимо да се оно што се дешава у држави у којој одгајамо нашу децу нас не тиче. Ми смо одговорни за нашу децу и за њихово спасење, а не само за наше лично спасење.
Наша деца већ од своје 6 године улазе у „систем“ (школство) који је под директним утицајем људи који су на власти. Изласком на изборе ми на тај начин утичемо на то какви ће се закони у вези са нашом децом доносити и спроводити према нашој деци у школама.
Али, бесмислено је да излазимо да гласамо, када су сви избори намештени. Сетимо се како су из Европске уније честитали Николићу на победи три сата ПРЕ завршетка гласања?
Овај став указује на размишљање које је по нашем мишљењу страно једном православном хришћанину. Сматрамо га неправилним јер хришћанин треба да се стара да увек чини само оно што је у складу са Божијим Заповестима, а не у складу са очекивањем неког пожељног ефекта свог делања.
Човек који размишља овако блокираће самог себе да чини оно што је корисно и добро за заједницу јер ће се наћи поклопљен размишљањем о снази кнеза овога света.
О ефектима нашег делања брине Бог, а не ми. Домен наше хришћанске одговорности је само то да чинимо и да не пропустимо да чинимо оно што је Богу угодно.
Постоје психолошки ексеприменти рађени над бесловесним животињама (псима) у којима се животиње у кавезу тако третирају да се код њих развије осећање беспомоћности – да, ма шта радили, неће добити жељени резултат. На тај начин се животиње доводе до стања апатије и безвољности да се боре чак и за најосновније своје потребе – да дођу до хране. Тај феномен се назива „научена беспомоћност“ (енг. Learned helplessness) и управо тај феномен делује код људи који имају горе наведени став и који је зато потпуно опречан правилном размишљању једног православног хришћанина који се у Бога узда.
Ко се у Господа (правилно) узда – никада се не може осећати беспомоћним и немоћним без обзира колико ситуација може само деловати безнадежно. Кад кажемо „правилно“ мислимо на то да човек не може само лежати у кревету све Богу се молећи да Он све уради место човека, већ да се узда у Божију помоћ а да при том уради све што је до њега самог.
Кад ми неки кредибилан извор наше Цркве буде рекао да изађем да гласам – тек ћу онда изаћи.
Надамо се да је светитељ православне цркве, свети старац Пајсије довољно кредибилан извор, па да чујемо шта је он говорио:
***
Непосредно пред изборе, код старца Пајсија је дошла једна група људи да би га упитала за кога да гласа, а он им је рекао:
„Ко је ближи Цркви, ко се бори за њу и за нашу земљу, ко држи своју реч? Гласајте за онога ко је оданији Цркви. Не мислим да би требало да гласате за оне политичке партије које се називају демохришћанским, јер би то било сасвим погрешно.
Ми не смемо припадати политичким странкама. Најпре треба да волимо Цркву, а затим отаџбину, и да гласамо за оне људе који се боре за њих. Видите, сви грчки хероји су се борили за Цркву и за отаџбину и за њих су проливали своју крв. Према томе, морамо им бити захвални што је Грчка данас слободна земља и што се не налази под турском влашћу.
Покушајте да гласате за оне људе који су спремни да пролију крв, најпре за Православље, а затим и за отаџбину.
На жалост, данас за чланове парламента бирамо људе мрачне и магловите прошлости.“
***
У време националних избора, многи ходочасници су долазили код старца Пајсија да би га упитали за ког кандидата да гласају. Он би им обично одговарао:
„Гласајте за онога, за којега верујете да је најбољи, за онога ко воли Бога и отаџбину.“
Добро, претпоставимо да ћу да изађем да гласам. Како да гласа један православни хришћанин? За кога тачно, кад су сви они исти или ће чим дођу до мало власти постати исти?
И ту нам старац Пајсије даје одговор, нудећи нам јасне критеријуме како да се не учинимо грех користећи своје изборно право:
***
Они су му увек одговарали истим речима:
„Сви су они исти, оче.“
Тада би Старац додао:
„Видите, и све маслине су исте, све их погађа иста болест која се зове „дакос.“ Неке, међутим, бивају погођене 100%, неке 80%, а неке 50%. Будући да су нам маслине неопходне, морамо да обратимо пажњу на оне које су најмање оболеле. Када пођемо на гласање, морамо имати на уму две ствари:
1) колико кандидат воли Бога, тј. у којој је мери он свестан члан Цркве
и
2) колико воли своју отаџбину и брине о њеним, уместо о својим личним интересима.
Уколико се неко приликом гласања придржава другачијих критеријума, то значи да се руководи личним интересима и да не поступа као прави хришћанин. Божија правда ће касније допустити да плати за своју грешку.“
Шта то конкретно за ове изборе значи, како да као хришћанин употребим на корист своје право гласа?
Дакле, добили смо критеријуме, потребно је само да провучемо изборне листе и њихове вође на овим изборима кроз ове критеријуме.
Први критеријум гласи:
„Колико кандидат воли Бога тј. у којој је мери он свестан члан Цркве „
Овај критеријум светитељ наводи као први и то не без разлога. Овај критеријум је примаран да би дело изласка на изборе и коришћење свог гласачког права дало добре плодове.
Шта он конкретно значи:
– онај ко воли Бога неће доносити законе који се противе Христовом учењу као што су закони о хомосексуалним браковима, закони о еутаназији, о увођењу сексуалног образовања (развраћивања) деце, неће дозвољавати параде греха блуда, итд.
– онај ко је свестан члан Цркве сведочиће јавно својим поступцима и речима да је православни хришћанин и да исправно верује.
Већ на основу овог критеријума можемо видети за кога православни хришћанин ни под којим условима (а посебно је грех из личних материјалних интереса гласати за оне који хуле на Бога и доносе богоборне законе и изјаве) не треба да гласа.
Погледајмо како гласи изборна листа за републичке изборе 2016. , а на њој ћемо прецртати оне листе које не пролазе чак ни први критеријум старца Пајсија:
1.АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ – СРБИЈА ПОБЕЂУЈЕ
Образложење: доношење антипородичних закона и давање директних богохулних изјава у вези са Царством Небеским и друго.
2.ЗА ПРАВЕДНУ СРБИЈУ – ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА (НОВА, ДСХВ, ЗЗС)
Образложење: доношење антипородичних закона и заступање геј идеологије, параде греха и антихришћанске реформе школства.
3.ИВИЦА ДАЧИЋ – „Социјалистичка партија Србије (СПС)…
Образложење: давање директних богохулних изјава и саучествовање у доношењу богоборних закона заједно са , некада Тадићем , а сада Вучићем.
4.Др ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ – СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА
Образложење: директно давање изјава у својим интервјуима да не верује учењу Цркве, да није православни верник.
5.ДВЕРИ – ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ – САНДА РАШКОВИЋ ИВИЋ – БОШКО ОБРАДОВИЋ
6.Vajdasági Magyar Szövetség-Pásztor István – Савез војвођанских Мађара-Иштван Пастор
Образложење: о лажним браниоцима права националних мањина не треба трошити речи.
7.БОРИС ТАДИЋ, ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ – САВЕЗ ЗА БОЉУ СРБИЈУ – Либерално демократска партија, Лига социјалдемократа Војводине, Социјалдемократска странка
Образложење: доношење антипородичних закона и заступање идеологије хомосексуализма, параде греха и антихришћанске реформе школства
8.МУАМЕР ЗУКОРЛИЋ / MUAMER ZUKORLIĆ – БОШЊАЧКА ДЕМОКРАТСКА ЗАЈЕДНИЦА САНЏАКА / BOŠNJAČKA DEMOKRATSKA ZAJEDNICA SANDŽAKA
9.SDA Sandžaka – Dr. Sulejman Ugljanin СДА Санџака – Др Сулејман Угљанин
10.За слободну Србију – ЗАВЕТНИЦИ – Милица Ђурђевић
11.Група грађана ЗА ПРЕПОРОД СРБИЈЕ – ПРОФ. ДР СЛОБОДАН КОМАЗЕЦ
12.РУСКА СТРАНКА – СЛОБОДАН НИКОЛИЋ
13.Републиканска странка – Republikánus párt – Никола Сандуловић
14.СРПСКО РУСКИ ПОКРЕТ – СЛОБОДАН ДИМИТРИЈЕВИЋ
15.Борко Стефановић – Србија за све нас
16.ДИЈАЛОГ – МЛАДИ СА СТАВОМ – СТАНКО ДЕБЕЉАКОВИЋ
17.ДОСТА ЈЕ БИЛО – САША РАДУЛОВИЋ
Образложење: у својим јавним изјавама и интервјуима отворено подржава и заступа параде греха (тзв. „геј параде“) и геј права.
18.ПАРТИЈА ЗА ДЕМОКРАТСКО ДЕЛОВАЊЕ – АРДИТА СИНАНИ PARTIA PËR VEPRIM DEMOKRATIK – ARDITA SINANI
19.ЗЕЛЕНА СТРАНКА
20.У ИНАТ – СЛОЖНО ЗА СРБИЈУ – НАРОДНИ САВЕЗ
Зеленим смо издвојили странке које, по нашим сазнањима, пролазе овај први критеријум.
Црвене и прецртане су оне странке за које имамо сигурне и јасне изјаве или поступке њихових челних људи које се косе са учењем Цркве и како би рекао старац Пајсије „не воле Бога нити су свесни чланови Цркве“.
Свако ко гласа за ове странке, сигурно гласа за богоборну идеологију.
Ако вас је нека од тих странака запослила или запослила неког од ваших ближњих – то и даље не значи да ви морате да гласате за ту странку. Само Бог и ви знате кога ћете на том листићу заокружити – а ако сте православни хришћанин онда знате шта вам је чинити и знате да човек не живи само „о хлебу“ и да наш први интерес не сме бити брига о материјалном већ да чинимо оно што је угодно Богу.
Што се осталих странака тиче, о њима се треба додатно информисати па ако пролазе први критеријум тада на њих треба применити други критеријум старца Пајсија па видети шта преостаје:
„колико воли своју отаџбину и брине о њеним, уместо о својим личним интересима.“
Неке од ових странака или њихове вође су већ узимале учешћа у републичким или локалним и градским властима тако да се може из тога закључити да ли су, упркос тврдњи да су православни хришћани, водили рачуна примарно о својим личним интересима.
Шта да радимо уколико нема идеалног кандидата, идеалне странке или коалиције која у потпуности заступа учење Цркве?
Тада је потребно руководити се критеријумом избора мањег зла – јер би у супротном, не излазећи на изборе, дали свој директни допринос да већину на изборима добије странка која поседује најмање ставова и вредности које су у складу са Христовим учењем. А та странка ће кројити законе који ће се спроводити у школама у које иду наша деца и у држави у којој ми са нашим породицама живимо.
Имате ли неку препоруку за кога гласати?
Редакција Православног Родитеља је до сада имала позитивног искуства искључиво са „ДВЕРИ“-ма јер су они једини који су се одазвали на наше позиве да се успротиве богохулном Закону о тзв. родној равноправности и у децембру 2015.године подигли свој глас против овог скандалозног закона који гура министарка Зорана Михајловић са својим Координационим телом за родну равноправност Скупштине Србије. (више о томе прочитајте на линковима на крају текста)
Тако да је наша препорука да се на овим конкретним изборима 2016.год. гласа за ДВЕРИ.
Православни публициста Владимир Димитријевић који је међу православним хришћанима Србије веома поштован, као нестраначка личност подржава управо покрет ДВЕРИ, што нам даје додатни православни кредибилитет да ће овај покрет у Скупштини Србије штитити права православних хришћана и њихових породица у Србији.
Наравно, наша препорука није ни у ком случају обавезујућа, али сматрамо да савети и критеријуми светитеља , старца Пајсија, за свакога ко себе сматра православним хришћанином и који живи у свету – могу бити веома корисни.
Шта ако се и они чим добију мало власти искваре?
Ако се неки кандидати (нпр. у овом случају ДВЕРИ) промене за 180 степени чим дођу до мало власти, сматрамо да то не значи да смо погрешили што смо гласали за њих, већ напротив – ми смо учинили што је до нас и у складу са информацијама које су нам биле доступне па ће нам због тога Бог дати неки други механизам, неку другу опцију и ми ћемо тада јавно предлагати ту другу опцију или начин деловања.
Старац Пајсије је приликом разговорима о изборима у вези са овим питањем рекао да се ми као хришћани не смемо везивати за политичке партије (дакле, да их подржавамо срцем и да будемо њихов одани гласач без обзира на промену у њиховој политици).
Сматрамо да се овим његовим речима нема шта додати ни одузети.
Детаљније о разлозима зашто треба изаћи и гласати на предстојећим изборима можете се упознати на овим линковима:
https://www.pravoslavniroditelj.org/kome-je-potrebno-seksualno-obrazovanje/
https://www.pravoslavniroditelj.org/roditelji-pazite-sta-drugi-uce-vasu-decu/
https://www.pravoslavniroditelj.org/genderno-modifikovani-organizmi/
Коментари