Поштовани посетиоци, овим првим уводним чланком нашег православног родитеља покрећемо серију текстова намењених градској „деци“ како да корак по корак стекну основна знања из области гајења органске баште. Текстови су намењени онима који немају никаквог искуства и који за почетак могу на својим терасама у саксијама почети да стичу знање ове врсте.
На овај корак смо се одлучили као одговор на све веће наметање и притиске на нашу државу да се уведе промет и производња генетски модификованих семена, производа и хране. Сајт „Православни родитељ“ због тога као вид борбе нуди управо могућност да се међусобно образујемо како да гајимо органску храну, како да чувамо органска семена, те да тако заштитимо своју децу од анти-породичне и тровачке ГМО државне политике која се спроводи у Србији.
Дао Бог да сви градски православни родитељи овим нашим пројектом „Корак по корак до органске баште за градске људе“ осете мирис плодне земље и радост гајења здраве хране, и да се охрабре да полако са својих тераса прошире своје тежње за здрављем и независношћу своје породице на неко веће и лепше парче сеоске земље.
Редакција сајта „Православни родитељ“
* * *
Само човек који је животно не-зависан од ове или оне тековине цивилизације може да буде заиста слободан(1). У неколико чланака које овде почињемо имамо за циљ да покажемо како су неки људи на путу да у овом животу постану слободни. Ако при том помогнемо другима да то исто пожеле и постигну, биће то на нашу радост, уз велику захвалност Богу за дар даровања себе другима.
Овај чланак, као и наредни, пишем једним делом на основу личног искуства, а делом на основу онога што сам прочитао, чуо, проучио и што верујем да је добро, иако нисам стигао да проверим у раду. Молим да се читаоци укључе примедбама и предлозима, како бисмо заједно напредовали.
Наслов текста указује да нам је намера да они који немају боље услове почну од малог. Са терасе се заиста не може очекивати принос довољан да исхрани породицу, али ће бити добар почетак и припрема за тренутак када будемо имали већи комад земље.
О градском човеку
„Градски човек“ – релативно нова врста homo sapiens-а – назваћу га homo urbanus, са веома карактеристичним особинама, од којих ћемо, за потребе овог чланка (и будућих, ако Бог да) издвојити следеће:
- његово потомство верује у урбане легенде да купус расте у фрижидеру и да је руска салата скуп разнобојних ситних плодова егзотичног дрвета далеког југа
- земљу доживљава као прљаву ствар, коју треба брижљиво и потпуно уоквирити у међе ивичњака око зелених површина
- посуђе и веш пере само најскорије рекламираним, апсолутно-одмашћујућим средствима
- јако брине о чистоћи свог дома, без бактерија, са завесама које спречавају пролаз прашине, са редовно одржаваним клима уређајима и осталим чедима савремене технологије
- на годишњи одмор иде са залихом најнеопходнијих антибиотика, антихистаминика, таблета против сувог и таблета против продуктивног кашља, три врсте антипиретика, четири врсте таблета против болова, обичним и влажним марамицама, три пакета дечијих пелена, и …
- када баш мора, поврће купује у мега-маркету, где је исто идеално запаковано у пластичну амбалажу која чува његову свежину и блиставу лепоту коре, вероватно постигнуту специјалним ДНК модификацијама генија данашње науке
- … и тако даље … верујте да ово, иако некима можда делује као шала, прети да постане стварн начин живота већине градских људи.
Ми у природи и природа у нама
Свети владика Николај Жички и Охридски, рече на једном месту – „седимо на земљу, седимо на себе“. Он је посебно пажљиво посматрао створени свет и размишљао о повезаности његових елемената. Препоручујем „Легенду о три зрака сунца“, из повезане збирке пастирских приповедака „Речи о свечовеку“.
Зашто све ово говорим? – Зато што сам научио (а углавном сам био заборавио):
- да живим са природом и да из ње примам животну енергију
- да сам, хтео то или не, саставни део те природе, те да се заједно са њоме рађам, живим и умреће моје тело у њој
- да ту природу коју видим споља носим унутар себе
- да „спољна“ природа у мене константно улази, постајући „унутрашња“, са-делује са оном природом која се тог момента налази унутра и опет излази напоље, хитајући ка другим острвима овог света – биљкама и животињама, водама и ветровима
- мењајући природу око себе – мењам оно што у мене стално улази и чини живот могућим или немогућим
- зато све оно што учиним било којем делу природе, чиним и себи, непобитно.
За осетљиве
Пре свега, а због оних који су веома близу описаних карактеристика хомо-урбануса, упозоравам вас да је оно што следи можда непријатно за неке. Али да тога не треба да се гадимо, као што сам се ја већи део живота гадио да додирнем нпр. обичну кишну глисту. Унутрашњост мог тела (и вашег такође) је веома љигава, клизава, крвава, течна и проточна. И нема у томе ничега ружног, опасног ни гадљивог. То смо ми, иако себе не видимо тако. А то се исто односи на природу о којој ћу вам нешто рећи.
О земљи
Оно што зовемо „земља“, мислећи тиме на без-обличну масу онога на чему биљке расту и што нам прља станове када је киша, јесте скоро у потпуности жива материја, или барем материја која може у себе да прими живот, ако је не газимо аутомобилским гумама и не прекривамо бетоном и асфалтом.
Ако узмете са травњака пола ашова земље и пробате да је детаљно разложите (анализирате), видећете стотине и хиљаде ситних жилица које сте управо откинули од сталних становника травњака – биљака. Између жилица постојаће нека смеђа материја неодређеног облика – то су сасвим или напола иструлели комадићи лишћа, коренчића, некад живих биљака, остаци тела инсеката, остаци (излучевине) многих ситних и крупних животиња. Ако имате микроскоп, наћи ћете много црволиких живих бића и њихових јајашаца, мрава, бубица, минијатурних семенки и разних других „ствари“.
Веома мало ћете наћи „апсолутно“ мртве (заправо само споро променљиве) материје, као што је камен или песак (2).
Састав земље је у потпуном складу са њеном улогом – од стварања света до дана данашњег земља је најбоље гајилиште за биљке. А пошто су биљке основ целог тзв. „ланца исхране“, земља нам је материјална мајка. Није ни чудо да нашу планету зовемо „Земља“. А такође знамо да „створи Господ Бог човјека од праха земаљскога“ (Постање, 1. књига Мојсијева). Од земље смо постали, из земље (и земљом) се хранимо, на земљи живимо.
О води
„а земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом;
и дух Божији дизаше се над водом“
(Постање, 1. књига Мојсијева)
О води је много написано, али је недовољно речено. Изгледа да је Бог воду створио пре многих других ствари и наменио јој посебну улогу у постанку и одржању света.
Вода је доминантни садржај сваке биљке (и свих живих бића уопште), иако се то не види на први поглед. Вода је та која држи већину биљака у усправном положају, барем док су младе. Вода је место и начин којим биљка добија основну храну из земље. Водом се биљка хлади и преноси произведену храну из лишћа у гране и плодове.
Зато је потребно да биљке у нашој башти заливамо добром водом.
Најбоља вода за заливање је она коју нам Бог даје из облака – кишница. Она је просто – жива! Та вода најбоље прима у себе и разлаже земљу коју смо малопре поменули, тј. остатке угинулих биљака и животиња, сасушене делове лишћа и плодова и – камење и песак којег свуда има, мање или више. Тако „обогаћену“ оним што је успут растворила, воду упија корење биљака и из ње узима оно што јој треба. Бог је тако опремио свако живо биће да оно само препознаје храну која му је потребна!
Ако немамо начин да сакупљамо кишницу, или немамо довољно велики резервоар кишнице за дужи период времена, користићемо воду из оближњег канала, потока, баре, бунара, или воду из градског водовода.
Вода из водовода није најбоља за заливање, барем не она тек истекла из чесме. Оставите је да стоји барем 12 сати, да се из ње испари већа количина хлора и других материја којих у тој води има. Имајте у виду да је оно што зовемо „вода“ из водовода прилично вештачка творевина, јер се ствара у „фабрикама воде“. И та вода поново може постати жива, ако јој дамо прилику да се врати у круг живота. За почетак, оставите је да одстоји незатворена један цео дан.
Најбоље је да имате два суда за воду, а сваки да има у себи довољно воде за заливање биљака цео један дан.
О простору
Најбољи простор за гајење поврћа је комад земље под сунцем, ван града, нема везе да ли је ваш или позајмљен. Ако немате такву земљу, можете биље гајити на тераси, или чак и на прозору – оне биљке које не захтевају превише простора.
Оно што простор треба да задовољи је:
- осунчаност – јужна страна је најбоља; ако имате терасу на северној страни, биће мање ефикасно да гајите биљке које траже сунце, али можете неке друге, којима није потребно много сунчеве светлости; имајте у виду да неке биљке (као парадајз, на пример) неће ни процветати ако немају довољно сати сунца сваког дана. За пасуљ то већ није тако критично.
- величина простора да буде довољна за саксије и за помоћне посуде
- да се лако приступа, чисти и пере
О семену
„Можда неко може избројати колико је укупно жирева на једном храсту.
Али нико не може избројати колико је храстова у једном жиру.“
(Џим Кеткарт „Потенцијал жира“)
Ово је једна од најважнијих ствари, а може се показати као најважнија у будућности. Потенцијал семена је Дар Божији. Ми користимо биљке које су се хиљадама година уназад размножавале из семена својих родитељ-биљака. Природна особина семена јесте да из њега израста нова биљка, која такође ствара семе за нове генерације биљака исте врсте.
У данашње време води се невероватан рат око семена, у којем неке компаније желе да узму у своје руке право на сво семе света и на тај начин, индиректно али неопозиво, постану господари свачије слободе, имовине и здравља. Укратко – господари живота на земљи.
Они који буду правилно чували и одржавали своје семе у стању у којем нам га је Бог дао, имаће прилику да својим здрављем сами управљају.
Семе узето из природе, онако како га је Бог створио, је живот у зачетку, живот у потенцијалу. Оно носи у себи највећи део онога што ће бити биљка. Ако се семену да храна, вода, сунчева светлост и топлота у довољној мери и на време, семе ће у потпуности испунити свој потенцијал.
У данашње време води се још један велики рат, не много мањи од рата за људске душе. То је рат за апсолутну доминацију најмање мањине над целим светом у господарењу природним семенским материјалом. Да не бих овде објашњавао оно што је очигледно, а што свако од вас може пронаћи на Интернету, истаћи ћу само важност одабира, чувања и обнављања правог природног семена.
За све што будете гајили препоручујем да нађете семе са следећим особинама:
- да је самообновљиво – из њега се рађа биљка која ствара добар плод, са продуктивним семеном, обновљивим до бесконачности из генерације у генерацију
- да није генетски модификовано
- да није третирано отровима, нити озрачено ради „заштите“ од инфекција
- да је стара врста, или барем сорта која је доказала свој квалитет, снагу и отпорност; под довољном старошћу подразумевам неколико деценија уназад, пре него што су генетске модификације почеле да се масовно користе, а у пракси се користила само метода одабирања најбољих примерака или укрштања добрих подврста у оквиру исте врсте поврћа/биљака
Упућујем вас на сајт Чувара семена, где се додатно можете информисати о важности чувања семена, као и о начинима чувања. Сајт већ дуже времена стагнира, али као почетак, добро је погледати.
О отпацима
Оно што неко зове ђубретом или отпацима, за наше биљке ће бити храна. Бог је овај живи свет на планети Земљи осмислио као идеални рециклажни систем. Све иде у круг и прожима једно друго – и вода, и ваздух, и храна, па и сам живот прожима други живот. Оно што један живи створ одбаци од себе, други радо прима као храну или у неку другу сврху. А када бисмо завирили мало детаљније у начин живота и физиологију биљака и животиња видели бисмо да је на сваком кораку видљива сарадња живих створења, од микро-света до видљивог и опипљивог.
Зато ћемо и ми све биљне остатке остављати у страну и помоћи им да се претворе у храну за следећу генерацију биљака, и то ћемо урадити тако да мало „убрзамо“ природу – помоћи ћемо да се отпаци брже претворе у биљну храну, а онда и у храну за нас.
Идеално би било када бисмо користили само остатке од биљака које су чисто гајене (без хемијских заштита и вештачких ђубрива), али ако их немамо, за почетак можемо да користимо и оне куповне, које су највероватније гајене са применом хемије, с тим да ћемо за следећу сезону сакупљати остатке од нашег поврћа, које нећемо тровати. С вером у Бога и сазнањем да ова наша мајчица Земља има још увек потенцијал да се чисти, полако ћемо доћи до (скоро) чистог поврћа.
Осим отпадака које сакупимо у стану, можемо и на друге начине начинити храну за наше поврће:
- отићи у шуму, завући се у гушће делове, пронаћи стара натрула стабла и сакупити лишће и земљу испод њих
- исто у шуми, сакупити отпало лишће одређених врста дрвећа (храст, врба, буква…)
- у току вегетације (од пролећа до јесени) брати коприву, гавез и преслицу и од њих правити скоро савршену смешу за ђубрење и заштиту поврћа
- косити траву и додавати је нашој смеши за компост
У припреми је детаљнији чланак о припреми ђубрива и природним средствима за заштиту биљака.
Шта да припремимо за нашу башту на тераси
Да бисмо гајили биљке, треба да неке ствари припремимо и да донесемо неке одлуке. Овде наводим само груби списак:
- одговарајуће семе поврћа које смо одлучили да гајимо
- одговарајућа семена лековитих и зачинских биљака које ћемо да гајимо уз поврће
- саксије или друге посуде одговарајуће величине и облика; ја ћу (по први пут) направити мини-башту из једног комада, правоугаоног облика, један метар дугачку и пола метра широку
- потребну количину земље, доброг квалитета
- два-три већа суда за припрему и држање воде за заливање (две пластичне флаше „балона“ од 5-6 литара)
- већи суд (или више њих) за одлагање отпада од биљака (ја користим једну до две канте од боје за кречење од 15л)
- већи суд за припрему течног гнојива и средстава за заштиту (пошто је башта мала – на тераси, довољан је суд од 5л)
- алат за обрађивање земље (за почетак само тупи нож)
- маказе за орезивање (могу и обичне, ако немате)
- рукавице за рад
- боцу са пумпицом за распрскивање – користићете је за заливање и за заштиту биљака
- свеску – као подсетник, за бележење искустава, за планирање, за финансијски обрачун
- ако је могуће – и фотографски апарат, како бисмо разменили и фото-записе
И на самом крају овог увода, а пре почетка конкретних радњи – када почнете, дозволите себи да се мало и играте – ако сте потпуни почетник, онда следите сва упутства детаљно корак по корак. Али када постанете сигурнији у себе, пробајте неке ствари да урадите на другачији начин – не по сваку цену, него на основу ваших личних размишљања и идеја. Ја сам вам сведок да се исти коначни резултат може добити са прилично великим разликама у поступку. Зна се шта је биљци најбитније – да је из доброг семена, да има добру земљу, воду и сунце кад јој треба, и – да има вашу љубав. Све остало иде само по себи, мало по мало.
Следећи текст – Одаберимо шта ћемо и где да гајимо…
Фусноте:
(1) овде говорим о земаљској слободи, фактичкој слободи одлучивања, слободи одабира простора и начина живота, и реалној могућности да ту слободу остваримо
(2) изузимам из овога анти-живе компоненте земље – остатке кеса, папира, алуминијумских паковања, металних жица, цигарет-филтера, машинских уља, … Називам их анти-живима зато што неповољно утичу на живот земље – делују против живота
Коментари