Људи, мислимо на оне обичне православне људе који желе да живе обичним, тихим породичним животом, који можда не сматрају да се треба много бактати са политиком, друштвеним ангажовањем и ишчитавањем о разним пошастима којима нас затрпава кнез овога света – већ да све треба ставити у руке Божије а користити кратко време овога живота за духовно очишћење и испуњавање Заповести, често се питају:
„Што да губим драгоцено време и бавим се овим содомитима и њиховим газдама? Они нека раде свој пос`о, а ми ћемо свој. Ми ионако не можемо својом слабашном руком спречити зло.“
Најкраћи одговор на такав, потпуно разумљив став, би био:
„Зато што смо ми сви позвани, не да заустављамо зло својом слабашном руком глумећи Свемогућег Бога, већ смо позвани да свако по својим моћима учини све што је до њега да продор зла успорава, задржава.
То се посебно односи на православне хришћане који имају децу јер су по речима Апостола родитељи дужни да васпитавају децу у Науци Господњој.(Еф. 6, 4)
И свети Јован Златоусти нас упозорава да морамо добро водити рачуна о чему се деца подучавају у школи, и други светитељи, као и велики духовници нашег времена упозоравају на то исто. Свакако не без разлога.
Управо зато се морамо, макар и невољно, упознати са овом идеологијом хомосексуализма (содомизма) због тога што та идеологија снажно и све брже продире у друштво у коме живимо а посебно –у школе (и вртиће!) у које иду наша деца. Недавно смо објавили овај чланак у вези са новим Законом о родној равноправности који се најављује а који ће омогућити чак наредити продор идеологије хомосексуализма у школски систем.
Овај текст, који ћемо објављивати у деловима, нуди православним хришћанима главне и сажете информације о овој идеологији , затим о томе како се православне Помесне Цркве боре са овом пошасти, потом какво је тренутно стање по питању продора ове идеологије у Србији, и на крају – шта православни хришћани могу учинити (између осталог и правним средствима) како би своју децу заштитили од њених утицаја.
Православни Родитељ.орг
НАПОМЕНА: Преношење на друге сајтове је дозвољено искључиво са навођењем директног линка ка овом чланку чији је аутор ПравославниРодитељ.орг. Директан линк гласи
О идеологији хомосексуализма (ЛГБТ) – зашто је битно да о томе зна сваки православни хришћанин?
Идеологија содомизма
Православне породице и њихова деца Српске Православне Цркве се последњих година суочавају са све већом саблазни и опасношћу која се надвија над младим православним нараштајима у Србији.
У питању је продор једне нове тоталитарне идеологије која се по својој опасности, распрострањености, тоталитарности и штетности нимало не разликује од фашизма и комунизма. То је идеологија џендеризма или идеологија содомизације друштва (додатни називи који се срећу за ову идеологију у литератури је „идеологија хомосексуализма“, „геј идеологија“ – међутим, како ћемо даље у тексту објаснити, адекватније је ову идеологију назвати „идеологија џендеризма“, „идеологија содомизма“ или „идеологија полних изопачености“ с обзиром да њени заговорници не теже промоцији искључиво хомосексуализма већ и осталих, са становишта православне вере, полних развраћености).
У овом одељку објаснићемо укратко у чему се састоји ова идеологија, а потом појаснити начине на који се она шири у нашој држави, и на крају – који је њен коначни циљ и уједно и опасност за православне нараштаје.
Шта је идеологија џендеризма (идеологија содомизма)
Срж ове идеологије састоји се у наметању концепта да не постоји само мушки и женски полни идентитет те да биолошки пол није ни на који начин повезан са оним како се ми „изнутра“ осећамо. То, да ли се ми осећамо као мушко, женско или нешто треће, названо је род (енглески “gender”).
Пол (мушки и женски) и род (мушки, женски, нешто треће) према овим теоретичарима не иду обавезно заједно, већ је за то «криво» друштво које социјализацијом «присиљава» бебе рођене са нпр. мушким полним карактеристикама да се морају и осећати као мушкарци . А заправо, према овим идеолозима родне теорије, особа може бити по полу мушкарац, по „роду“ нешто сасвим друго, а по сексуалној оријентацији нешто сасвим треће или четврто.
Дакле, покретачи ове тоталитарне идеологије су креирали један социјални конструкт – род, затим га одвојили од биолошких одредница тј. пола. А потом су припадност роду и сексуалној оријентацији подигли на ниво људских права и тако је настала тзв. сексуална мањина.
Важан елемент ове идеологије је да човек по сексуалној оријентацији може бити буквално шта год пожели, јер то није везано ни за пол, ни за род већ искључиво за то према чему/коме та особа осећа сексуалну привлачност. Те тако једна особа рођена као жена (пол) , може се осећати као да је мушкарац (род) а осећати сексуалну привлачност, рецимо и према женама и према мушкарцима (у том случају се каже да је она «бисексуалне» оријентације) .
Према овим тоталитарним џендеристима (сматрамо овај назив адекватним за ову идеологију јер се базира на теорији о постојању род и о одвојености рода и пола) сексуалних оријентација може да буде малтене онолико врста колико има људи!
Из тога можемо закључити да ова идеологија не тежи само ка промоцији хомосексуалне оријентације, већ и промоцији свих врста, са становишта православне вере, изопачености сексуалног нагона.
Као доказ за то можемо видети у прогресији назива скупине поборника ове идеологије џендеризма, који кажу да се наводно боре за своја мањинска права – права тзв. сексуалних мањина.
До пре неку годину , та група је себе називала ЛГБТ активистима.
Л – лезбејска сексуална оријентација
Г – геј тј. мушка хомосексуална оријентација
Б – бисексуална оријентација
Т – трансродна (неко ко се по «роду» осећа да припада другачије него полу) / трансвеститска оријентација (неко ко воли да се облачи као особа супротног пола)
Из самог описа ове скраћенице видимо да се ова група залаже не само за промоцију хомосексуализма, него и за промоцију бисексуализма као нормалне варијације људске сексуалности, а такође и за трансродни/трансвеститски сексуални идентитет.
Овако је било до пре неку годину у Србији, док је у свету, а од ове године и код нас, скраћеница те групације неприметно проширена за још неколико нових «сексуалних оријентација» те сада носи назив, како на њиховим сајтовима, тако и на транспарентима и дебатним форумима – LGBTTIQ
На слици се види транспарент на коме пише „LGBTIQ”
(слика са Дана Поноса у Београду, који пада уочи Видовдана, 27.јуна, и ЛГБТ активисти га сваке године у Београду прослављају уз пуну подршку Поверенице за родну равноправност у Србији Невене Петрушић)
L-лезбејска
G – геј
B – бисексуална
T- трансродна / трансвеститска
T – транссексуална (или трансполна – особе које желе да хируршким путем промене свој биолошки пол како би више био у складу са оним како се оне изнутра осећају)
I – интерсексуална (у питању су особе које су рођене са репродуктивним органима или анатомијом гениталија која је другачија од типично мушке или женске. На неким местима се дају дефиниције да су интерсексуалци особе које се по роду осећају да припадају на неким тачкама континуума између „мушког“ и „женског“)
Q – questioning (они који не знају још увек „шта су“)
У белом, или боље рећи „црном“ свету , та скраћеница данас је још дужа и гласи LGBTTIQQ2S
Q – значи questioning (они који још увек не знају шта су)
Q – queer (они који воле изопачености разног типа у сексуалности)
2S – two spirited (особе које себе доживљавају као да имају „два духа“)
О осталим проширењима ове скупине (на А-асексуалце, П-пансексуалце или омнисексуалце) које ће стићи и код нас можете прочитати на овом сајту . [1]
Какве везе има ова тоталитарна идеологија џендеризма са педофилијом?
Веза се састоји управо у томе што се према овој теорији настоји свака извитопереност сексуалног нагона (од којих се многе и даље налазе на списку менталних поремећаја у Дијагностичким приручницима за менталне поремећаје под називом „парафилије“, док је хомосексуалност политичким лобирањем за сада прва избачена из списка менталних поремећаја 70-тих година прошлог века) прогласити за потпуно нормалну варијацију људске сексуалности. И не само то, већ се настоји као таква наметнути остатку друштва.
То се чини по секташкој тактици наметања другачијих уверења – тзв. “foot in the door” («уметање ноге у врата»). У питању је тактика да се иде малим корацима, почев од настојања да се друштвено прихвати прво нешто што може најлакше да прође у јавности, па кад то прође, онда се иде на следеће и следеће, све док јавност не буде спремна да потпуно прихвати и нешто што у старту не би никако прихватила без великог отпора савести.
Тако можемо видети да тоталитарни џендеристи настоје као први корак да се хомосексуална (геј и лезбејска) оријентација прогласи за нормалну варијацију људске сексуалности. Да се не третира као поремећај већ као нешто потпуно нормално као што је варијација у нпр. боји очију. То је најмањи залогај који јавност може да прогута – а за то се могу употребити „разумни“ аргументи да пунолетне и одрасле особе треба у цивилизованом друштву да имају право да „воле кога хоће“, јер оне „никога не угрожавају“, јер и „различити имају право на љубав“, јер се они „не боре само за своја права већ за права свих угрожених мањинских група (жена, Рома, особа са инвалидитетом)“ итд.
Први корак од тог „првог корака“ је да им се омогући тзв. право на јавно окупљање тј. Парада Поноса. Да им се у цивилизованом друштву дозволи „макар да се мирно окупе“, кажу „како им је“ и да прошетају „не угрожавајући никога“.
А заправо, овим LGBTTIQQ2S активистима није потребно само да једном годишње „пропарадирају“ Београдом и покажу људима за шта се они наводно залажу, већ је то корак којим хоће да одшкрину врата за систематско спровођење идеологије коју они заступају – џендер идеологије чији је циљ да се промени свест и хришћански вредносни систем као и Богом установљена институција породице.
Овде треба рећи да се ови активисти само наводно залажу за хомосексуалне особе, њихова главна тежња није ни племенита ни хришћанска (да се особе које пате од ових склоности заштите од насиља и угрожавања), већ се то само користи као одскочна даска за наметање своје идеологије џендеризма. Многе хомосексуалне особе и код нас у Србији и у свету једноставно не подржавају ове њихове лажне „браниоце“ и „заштитнике“ и сматрају да хистерично настојање на тзв. „Паради Поноса“ по сваку цену заправо води до потпуно супротног ефекта – доводи до све већег погоршавања положаја хомосексуалних особа у друштву, до већег отпора и насиља према њима, јер се на тај начин само друштво реактивно брани од насиља над сопственим схватањем морала, греха, увреженим ставовима о породици и животних вредности.
Када овај корак прође у јавности, и сви огуглају на тзв. „Параде поноса“ , онда се иде на улазак у школство кроз ваннаставне програме који промовишу толеранцију према различитостима (који, опет да кажемо, сами по себи не морају бити ништа лоше, али се они често користе као средство за промоцију идеологије содомизма), а затим се доносе закони који ће ову „сексуалну мањину“ да штите од дискриминације приликом конкурисања за посао и у васпитно-образовним установама и другим професијама које раде са децом. Такође се доносе и закони који забрањују тзв. „говор мржње“ којим се, поред забране вређања особа које су другачије расе, нације, па и „сексуалних склоности“ (што је начелно сасвим у реду, јер и хришћани су позвани да осуђују грех али не и грешника) заправо гуши слобода изражавања православним хришћанима да сведоче шта Бог каже о греху содомизма, како га сам Бог назива и гуши се слобода православних родитеља да поучавају децу у складу са својим хришћанским погледима.
Паралелно са тим иду закони (било измене, било састављање новог Грађанског законика, као и реформа других релевантних закона и уредби у вези за заштитом од дискриминације, равноправности, брачним/ванбрачним заједницама итд) за регулисање хомосексуалних веза две особе у нешто што се или назива брак или се неће назвати баш браком (ако буде било отпора друштва) али ће по свим карактеристикама и правним импликацијама бити потпуно исто третирано пред законом и у друштву као брачна заједница.
Када успеју да остваре продор за овај „ЛГ“ (хомосексуални) део LGBTTIQQ2S групације , и да такорећи „ставе ногу у врата“ друштвеном схватању морала, брака и породице по питању хомосексуалних заједница и хомосексуалног греха, тада наступа нова фаза.
У новој фази се иде на појачану промоцију права „бисексуалних“ и „трансродних“ особа , на промену схватања породичне заједнице на такав начин да она може укључивати не само два хомосексуалца, него и три-четири-пет бисексуалаца, пансексуалца, трансџендера и осталих у новој „породичној“заједници.
Пример за то имамо код хомосексуалног активисте (активисткиње) Маше Гесен која је, да би илустровала намере идеолога џендеризма да потпуно редефинишу породицу, као пример навела своју „породицу“, где троје деце, имају петоро одраслих родитеља, који их гаје и подижу. Према њеним прорачунима, „петоро родитеља су подељени у две групе од по три“. Маша Гесен даље каже да „жели да живи у таквом правном систему који ће имати способност да легализује ту реалност, тако да се не слаже са институцијом брака и породице“![2]
Друштво које је већ „прогутало“ овај степен моралне развраћености и греховне извитоперености као нормалне је спремно да прихвати и следећи а то је да се за нормалну варијацију људске сексуалности прогласи и следеће:
- зоофилија (скотолоштво) – могућност да човек може несметано и нормално без дискриминације сексуално општи и са животињама и да са њом има регистровану заједницу.
- инцест – неометано сексуално општење са особама које су у крвном сродству и да са њом има регистровану заједницу.
- педофилија – могућност да одрасла особа коју привлаче непунолетна деца може улазити законски неометано у сексуалне релације са њима.
И тако долазимо до озакоњења педофилије и коначне содомизације друштва – најпре тако што ће се инсистирати да се снизи граница која се сматра за пунолетство са 18 на 12-13 година, тако да педофилски односи више не буду кажњиви изнад те границе, а потом ће се настојати да се такви односи и озаконе, да се граница под неким условима још више снижава и да се педофилска оријентација слободно може промовисати без „дискриминације“.
Све ово што смо написали засновали смо на појавама које су већ постале реалност у понеким земљама (као што су Канада, Немачка, Норвешка…) где је овај процес содомизације и продора тоталитарне идеологије џендеризма ушао у ту другу фазу.
|
Тоталитарна идеологија џендеризма је , не само државоборна, већ и богоборна
Тоталитарност ове идеологије се може уочити и у систематским „испадима“ која манифестују њихови активисти, као и у јавним транспарентима и изјавама. У наставку доносимо слике које указују на државоборност и богоборност LGBTTIQQ2S активиста:
На слици је транспарент на коме пише „СМРТ ДРЖАВИ И КАПИТАЛИЗМУ“, а на другом транспаренту пише: „Јел ТРЕБА можда ДА ВАМ ЗАХВАЛИМО?“
Графити на Вазнесенској Цркви у Београду: „СРЕЋАН ПРАЈД ДОМАЋИНЕ!“ , „НА ПРАЈД СЕ НЕ ЗОВЕ, НА ПРАЈД СЕ ПОЗИВА“, „ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО мутант панк феминисти ИСУСУ“, „НЕКА БУДЕ ПРАЈД – И БИ ПРАЈД (1:3-5)
Транспарент са «Параде поноса» ове 2014. године.
Испод фотографије митрополита Амфилохија пише:
«Нађи неког за себе и љуби се сатима»
А испод слике Патријарха Иринеја пише:
«Милион долара дајем да будеш мој»
Такође, Христов лик носи овај богохулник на мајици.
Овом приликом не смемо пропустити и да поменемо богохулну изложбу у оквиру тзв. «Недеље Поноса» прошлог септембра 2013. године – изложбу шведске «уметнице» Елизабет Орсон Валин (иначе лезбејке и мајке) под називом «Ecce homo“ у којој је Господ Исус Христос приказан као хомосексуалац и трансвестит. Навешћемо само по неку од ових скаредних и богохулних слика.
Успут да кажемо, да се на званичном сајту „Параде поноса“ у Београду ове 2014. године, та богохулна изложба помиње као нешто на шта су геј-парадери јако поносни, са посебним нагласком на чињеницу да им је ауторка скаредне изложбе поклонила „у знак солидарности, своју изложбу Ecce homo Београд Прајду“ ! [3]
(најскаредније фотографије са ове изложбе смо изоставили како не бисмо и ми били они кроз које саблазан долази)
За сада је ово више него довољно да закључимо о богоборном духу заступника тоталитарне идеологије џендеризма и њихових LGBTTIQQ2S активиста.
У наставку следи – Како се помесне Православне Цркве носе са овом идеологијом
Аутор текста: ПравославниРодитељ.орг
Изворни линк: О идеологији хомосексуализма (ЛГБТ) – зашто је битно да о томе зна сваки православни хришћанин?
Насловна фотографија: преузета са ФБ групе Богородичин венац
————————————————————————————————————————–
ФУСНОТЕ
[1] http://sexedcentral.com/education-central/relationships/lgbttiqq2s-what-do-those-words-mean/
[2] http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/poznata-lezbejka-nehoticno-je-iznela-pravu-nameru-lgtb-u-odnosu-na-druge-osobe/
[3] http://parada.rs/nije-da-se-hvalimo/
Коментари