Једна од недвосмилено штетних западних „прослава“ која је дошла и у наше крајеве је свакако празник културе смрти познат као „Ноћ вештица“.
Зашто је овај језиви маскенбал штетан за дечију душу – можда ће се неко питати и додати: „Знамо да се деци од раног узраста читају бајке у којима постоје таква слична чудовишта, и знамо да је то начин на који се деца носе са појединим страховима?“
Најкраћи одговор на то би био:
Зато што у бајкама постоји јасна разлика између добра и зла, увек поред персонификације зла постоји и персонификација добра и добро на крају ,са свим својим врлинама (храброшћу, одважношћу, племенитошћу, спремношћу на жртву и труд) побеђује.
На тај начин деца на симболичком нивоу познају велику Божанску Науку да је Господ тај који је Свемоћан, Сведобар и Свеблаг. Такође спознају да зло заиста постоји, али да нам оно не може ништа ако смо ми Христови и ако му ми не дозволимо да овлада нама.
За разлику од бајки, у антиправославном празнику „Ноћ вештица“ постоје само оличења зла и смрти, не постоји јасна разлика између добра и зла, тачније – уопште не постоји Добро као пандан Злу. Затим деца су та која улазе у улоге персонификатора Зла, енергетски се идентификују са злим ликом у који у обучени. И, такође, на овај начин се спроводи сатански циљ да се људи од најранијег узраста навикну на зло, да се навикну да га не посматрају као нешто чега се треба клонити већ напротив, да је зло заправо нешто шаљиво, узбудљиво и на крају крајева – „само игра“ , да не постоји стварно у овоме свету.
Ми, православни родитељи, који знамо да зло није само игра, не смемо допустити да на овакве „приредбе“ пуштамо децу – нити да учествују , нити да гледају. Такође, са психолошке стране , овакве манифестације не само да не помажу деци да превазиђу своје страхове (тиме што ће се зло наводно представити као смешно, забавно, и непостојеће – јер дечија чиста савест и душа итекако осећа да то није истина) , већ управо супротно – код деце развијају хабитуацију (навикнутост) на присуство зла и појачавају страхове.
Ништа тако јако не привлачи духове поднебесја у душе наше деце него овакве манифестације, играчке сличног типа (као вампир-лутке „monsters high“ веома популарне и код нас) и цртани филмови у којима се зли ликови и чудовишта представљају као „вишеслојни“ и добри (пример: цртани филм „Грдана“ и остали популарни цртани филмови са чудовиштима као главним ликовима).
„Ноћ вештица“ се „празнује“ у нашим предшколским установама већ неколико година уназад (превасходно приватним вртићима, енглеским забавиштима, али се среће и у државним вртићима, на часовима енглеског за основношколску децу, итд) и то показује опасан тренд коме се морамо супротставити већ сада.
Као кратак и ефикасан аргумент који православни родитељи могу да употребе а да их секуларно друштво не посматра као чудаке је овај:
1. да је празновање и маскирање у вештице, вампире и остала језива чудовишта штетно за дечију душу јер није, као у бајкама, јасно подвучена разлика између добра и зла, нити постоји добро као пандан злу и надмоћ добра над злом, те да такве манифестације само могу продубити дечије развојне страхове и друге страхове и оштетити им душу на дуге стазе. Психолошки гледано, такве манифестације само појачавају страхове и уносе немир у дечије душе јер нема онога што представља пандан злу и победиоца свега онога што је страшно, лоше, мрачно и зло.
2. да је празновање оваквих ствари у супротности са Конвенцијом о правима детета и осталим од наше земље ратификованим и прихваћеним Конвенцијама којима се штите деца од штетних садржаја и којима се родитељима потврђује право да чине у најбољем интересу сопстевног детета. (ако буде потребе, јавите се да пронађемо конкретне цитате)
Православни Родитељ
„Ноћ вештица“ и у предшколским установама у Србији
Више година уназад, и у Србији се, као посебна врста културог сурогата, или боље рећи антикултурног промовисања једног од продуката цивилизације смрти која се са запада, а посебно из Сједињених америчких држава шири по свету, почело појављивати обележавање тзв. “Хеловина” или како је на српском названа “Ноћи вештица” и наметање исте као некаквог тобоже празника.
Да се не ради ни о каквом празнику, већ о паганско-сатанистичком обредним радњама и ритуалима наша јавност је упозоравана више пута и са више места.
Међутим и поред упозоравања и информисања јавности о каквом догађају се ради шта га све прати, где се одвија и који је његов прави и симболички смисао, и ове године је настављено с усиљеним наметањем овог антипразника и његовим уметањем у наш јавни простор.
Оно што у највећој мери забрињава и што никако не сме остати ван пажње јавности и надлежних институција је то да се овај, треба отворено рећи криминални чин, уселио и у предешколске установе.
Када знамо да савремена педагогија данас признаје да се дечије духовне и душевне склоности, дечије навике и читав вредносни систем, који их касније прати кроз живот, у највећој мери, и до 50%, формира до семогодишњег узраста, онда морамо бити свесни колико је важно све што се у том узрасту деци утискује у душе.
Током целе прошле недеље у повереништво Покрета Двери у Новом Саду, а ми смо проверили и сазнали да се слично дешава и у другим градовима Србије, стизале су информације о обележавању тзв. “ноћи вештица”.
Између осталих до нас је дошла информација да су и неки државни вртићи били у дане око 01. новембра украшавани бундевама, метлама, “вештичицама”, “вампирчићима” и осталом несувислом симболиком ове скарадне манифестације. Да се слично дешава и у приватним предшколским установама, и то у још масовнијем обиму, потврђено нам је из више извора. Најчешће се с овом морбидном маскарадом деца упознају кроз учење енглеског језика, што је нарочито изражено у основним школама где су наставници енглеског језика промотери “ноћи вештица”.
Најпре се, и обично све представља као згодна прилика да се деца маскирају и играју, уз објашњење онима који на то подозриво гледају како ту нема ништа страшно, како је то само игра и сл…
Можда у сопственој самообмани неки од заговорника и промотера “хеллоwеен-а” не виде суштинску ругобност и наказност истог, али то не може бити оправдање за индоктринацију деце “вештичарењем”, “вампирисањем” маскирањем у костуре и осталу симболику смрти.
Ми смо се интересовали код васпитачица запослених у «Радосном детињству» и сазнали да се све то ради и провлачи без икаквог утемељења у званичном програму за рад са децом и да ако неко томе учи децу, то ради на своју руку.
Поставља се питање да ли су ти васпитачи и наставници покушали икада да причају истој тој деци о анђелима, Васкрсењу и вечном животу и ономе што представља истинску традицију српског народа и осталих хришћанских народа на овим просторима која је укорењена у вери у Исуса Христа и на којој се базира и хришћански и грађански морал и све животоносне вредности и којој (према званичној статистици и попису) припада огромна већина становника Србије…
Да се у земљама које озбиљно размишљају о својим младим нараштајима и њиховом духовном здрављу овој манифестацији не прилази као код нас с пословичним “лако ћемо” доказује пример из суседне Хрватске где је Центар за предшколски одгој искључив када је у питању обележавање “хеллоwеен-а” и забрањује било какве активности које асоцирају на ту прославу.
Слично је и у нама блиској Русији где је у низу области забрањено обележавање “ноћи вештица”, а покренута је и иницијатива да се забрани и на државном нивоу уз образложење да је недозвољиво да “се активно намећу начин живота и понашање који нису нимало својствени руској културној традицији, јер, ми имамо своје давнашње празнике који макар не противрече нормама религиозне етике и општељудског морала. “
Овом приликом желимо да подсетимо нашу јавност да се још пре шест година Епархија бачка оглашавала због злоупотребе деце овим поводом и да је тада епархијски Катихетски одбор упутио критику једној приватној дечјој играоници и Предшколској установи “Радосно детињство” уз констатацију “да је недопустиво да се највећа васпитно – образовна установа за децу предшколског узраста у нашем граду користи у ту сврху.”
Због настављања овакве праксе у предшколским установама и због свега напред реченог Покрет Двери о свему прикупља податке и о свему ће обавестити надлежне институције, а свима који су у учествовали организовању и промовисању “ноћи вештица” упућујемо последњу молбу, апел и упозорење, да прекину с популарисањем и наметањем сатанистичког антипразника деци и да од следеће године наша комуникација на ову тему може бити само формално-правне природе и да ће језик којим ћемо о овоме убудуће говорити бити језик кривичних пријава за злостављање деце – по основу узнемиравања дечје савести, наношења душевног бола деци и родитељима и за нарушавање права детета по 6-ој тачки Конвенције о правима детета која каже да “свако дете има право да буде поносно на своје наслеђе и континуирани идентитет своје породице”.
(Двери, Србин.инфо)
Коментари