Вертеп, игроказ који се игра о Божићу, потиче из давних времена, а означава „пећину“, и то не било коју већ место Христовог Рођења. У српским писаним споменицима ова реч се јавља још у 13.веку.
У хришћанској традицији, први пут се помиње Вертеп, као игроказ, за време цара Константина у 4.веку.
Уочи Божића, улицама Цариграда је ипла велика литија на чијем челу су били византијски цар и патријарх, а црквене песме су певали сви свештеници цариградских цркава. Литију је пратило безбројно мноштво света. Ношена је велика пећина, макета Вертепа. У пећини, вертепу, су биле лутке (величине одреаслих људи) које су вешти луткари померали и говорили текст. Касније је Вертеп почето да се изводи тако што се није користила скупа сценографија, него су људи обучени у одговарајуће костиме, говорили текст Вертепа.
Главни ликови су: Пресвета Богородица са дететом у рукама, Праведни Јосиф, цар Ирод са војницима наоружаним копљима, три цара мудраца са Истока: Гаспар , Валтазар и Мелхиор, пастири.
Вертеп се код Срба спомиње у 18.веку као библијска и као народна игра.
Вертеп, као луткарске или играна представа, коју на Бадње вече и сва три дана Божића изводе деца у спомен на Христово рођење има најчешће три дела- три сцене: Рођење Христово у витлејемској пећини , Блага Вест коју је Анђео пронео пастирима да се родио Спаситељ и Поклоњење мудраца.
Вертеп је некада извођен испред кућа у граду или селу, а сви су даривали учеснике.
ВЕРТЕП
ЛИЦА:
Богородица Марија, мајка Исуса Христа
Праведни Јосиф, Христов старатељ и чувар
Анђео
Хор анђела
Три пастира
Ирод, цар Јудеје
Мелхиор, цар Персије, стар и седобрад
Валтазар, цар мисирски, старији
Гаспар, цар арапски, млад и без браде, тамног лица
Војници, народ и
Казивач-рецитатор, особа која прича причу на почетку нове сцене.
Број учесника у игроказу зависи од броја вертепаша. Носеће се улоге не могу мењати, али се пратеће улоге могу изоставити или неколико пратећих улога доделити истој особи.
- СЦЕНА РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО
Витлејемска пећина
(Улази литија: Богородица Марија са малим Исусом, Праведни Јосиф, пастири, народ, војници, цар Ирод и три мудраца)
КАЗИВАЧ:
У давна времена, пре две хиљаде година, када почиње наша прича, римски цар Август, владар целог Средоземља, желео је да тачно зна колико има поданика и колико пореза може да скупи.
Зато је наредио да се попишу сви становници његовог царства. И сваки Јеврејин који је живео у Јудеји, једној од римских провинција, морао је да се јави у своје родно место да би био уписан у књигу. Вест о попису дошла је и у Назарет, град у Галилеји, и пре него што је Богородица Марија требало да се породи, Праведни Јосиф је одлучио да је поведе са собом у Витлејем, град из којег је потицао.
Путовали су тако неколико дана, али кад најзад стигоше у Витлејем, гостионица је била пуна и они бејаху приморани да се сместе у пећину у којој су пастири често склањали своја стада.
И уто, Богородица Марија роди Дете, и дадоше му име Исус, што је значило Бог је Спаситељ.
ЈОСИФ:
Зваће се Исус, као што нам је већ заповедио Анеђо. Исус је Син Божији, и Њега нам је послао Господ.
МАРИЈА:
Нека буде Воља Божија.
(Марија препови Исуса у дугачке повоје и пошто нису имали колевке, положи Га у јасле на сено).
- СЦЕНА – ПАСТИРИ
КАЗИВАЧ:
И док је Марија, мајка Божија, преповијала тек рођеног Исуса, недалеко одатле , у околини Витлејема, пастири су у мрклој ноћи чували своја стада и грејали се око ватре. И док су они причали приче да прекрате време, одједном се небо озари блиставом светлошћу и сјајни лик анђела наднесе се над њима.
(пастири се препадоше)
АНЂЕО:
Не бојте се , јер вам, ево, јављам велику радост за сав свет: данас се у Витлејему родио Спаситељ, а то је Христос Господ. Идите и видите га!
А ово вам је знак: наћи ћете повијено дете где лежи у јаслама.
ХОР АНЂЕЛА:
Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља!
(Анђели нестадоше, и опет завлада тама, пастири се са неверицом загледаше)
- СЦЕНА – МУДРАЦИ СА ИСТОКА
КАЗИВАЧ:
Приче о доласку Помазаника Божијег, Спаситеља, на земљу шириле су се надалеко: мудри и учени људи у далеким земљама чекали су када ће се према пророчанству , у земљи Јудеји родити Спаситељ.
Две године пре него што је Исус рођен, они су посматрали небо и звезде, те видеше једну звезду која је сијала толико јасно да су знали да се родио велики Цар.
Стога се мудраци спремише на далеки пут са даровима у рукама достојним новог владара. Звезда их је пуне две године водила путем из њихових далеких земаља како би баш када је Исус рођен стигли у Јудеју. Но , када стигоше на двор очекујући да ће на њему наћи Цара који ће спасити свет, наиђоше само на јудејског злог цара Ирода.
ГАСПАР:
Ја сам Гаспар од арапске стране, видео сам звезду на истоку и познао да се нови цар родио.
ВАЛТАЗАР:
Ја сам Валтазар од мисирске стране, знам да се нови цар родио и дошао сам да му се поклоним.
МЕЛХИОР:
Ја сам цар Мелхиор, из Персије сам дошао и новом цару поклоне носим.
ИРОД (у страху):
Који се то цар родио? Нема Јудеја другог цара до мене.
ГАСПАР:
Нас је , Ироде, звезда овамо довела и познали смо да се родио цар над царевима.
ВАЛТАЗАР:
Тај цар што се родио владаће и небом и земљом.
МЕЛХИОР:
Зато идемо да му се поклонимо , цару и Богу нашему и дарове да му понесемо.
ИРОД (лукаво):
Ако је тако, идите и распитајте се за дете, па ми јавите да му се и ја поклоним.
КАЗИВАЧ:
(док мудраци иду пут пећине да се поклоне мајци Божијој)
Ирод је лагао да жели да се поклони Сину Божијем, већ је желео да га пронађе само да би га убио и да би он остао једини цар у Јудеји.
За то време, мудраци са Истока упутише се пут Витлејема све гледајући и пратећи звезду на небу куда их води. Звезда се кретала када су се они кретали, јер је та звезда у ствари била анђео Господњи.
А када видеше где је звезда стала, обрадоваше се великом радошћу и уђоше да се поклоне Богородици са Христом Богомладенцом, па му сваки од њих дарива по један посебан дар: злато, тамјан и смирну.
(мудраци се клањају Мајци Божијој и спуштају пред Христа дарове)
Тада су мудраци у сну примили заповест да се не враћају Ироду, јер се Ирод спрема да дете погуби, па се другим путем вратише сваки у своју земљу.
А НА КРАЈУ СВИ ПЕВАЈУ:
Радост, радост на све стране,
Радост света, радост веља,
Руке шири грешна земља,
Дочекује Спаситеља.
***
Извор: приредила и адаптирала редакција сајта Православни Родитељ, на основу материјала из Божићњег издања „Светосавског Звонцета“, Број 10/2013
Коментари