Поштовани,
Да ли имате можда неки текст о данашњим тестовима на генетске поремећаје у развоју бебе током трудноће, односно да ли их треба радити и слично? Супруг и ја не желимо да радимо те тестове, па лекари такве одлуке сматрају примитивним. Сматрамо да је све то у Божјим рукама, па би нам значило ако је нешто писано о томе јер не можемо да пронађемо. Унапред хвала.
ОДГОВОР РЕДАКЦИЈЕ
Поштована,
У трудноћи нисте у обавези да радите ниједан тест на урођене аномалије и деформитете – ни неинвазивне, ни инвазивне. Нико вас на то не може натерати.
Дабл и трипл тестови нису инвазивни – ради се ултразвук и даје се крв. У првом случају испитују се два протеина, а у другом три – отуда називи дабл и трипл, тј. двоструки и троструки тест. Постоји и квадрупл тест, где се испитују четири протеина из крви мајке. Уколико желите, можете урадити неки од ових тестова, мада ако вам тест покаже неки „лош” резултат, запамтите да ти тестови само показују ВЕРОВАТНОЋУ да дете има неко стање (нпр. Даунов или Едвардсов синдром), а не да га оно сигурно има, јер су то само статистички тестови. Што је трудница старија, резултат ће бити „лошији”, тј. вероватноћа за неку тризомију биће већа (нпр. код младих трудница вероватноћа може да износи и 1:неколико милиона, код жена преко 30 година то може бити у рангу 1:16000, 1:3000 итд., док код жена близу 40. године вероватноћа је већа, нпр. 1:неколико стотина стотина).
Редакцији је познат случај жене која је имала Даунов синдром у породици, и којој је у близаначкој трудноћи, када је имала око 30 година, дабл тест показао вероватноћу за овај синдром 1:100 – родила је здраве близанце. (Различити извори наводе различите вредности за доњу границу ризика, али углавном је то од 1:300 до 1:250). Исто тако, дешавало се да вероватноћа буде један у милион, и да се роди дете са Дауновим синдромом. Дакле, ови тестови говоре само о вероватноћи за неку тризомију, а не да ли је беба заиста има или нема.
Инвазивни тестови (биопсија хорионских чупица, амниоцентеза и кордоцентеза) носе са собом одређени ризик – може се десити да се приликом узимања узорка повреди водењак, па чак и да се пробуши (редакцији су позната два случаја када се то десило приликом амниоцентезе овде у Београду и у оба случаја изгубљене су здраве бебе).
Графички приказ амниоцентезе
Данас труднице све чешће раде и тестове из крви (као што су Verified, Nifty, Harmony…) где се из крви труднице изолује ДНК бебе и потом анализира на аномалије. Та анализа такође спада у неинвазивне, али је скупа (од око 500-600 евра навише, имате цене на интернету).
Вероватно сте и сами чули или читали о случајевима када су све ове врсте тестова показале лажно позитивне па чак и лажно негативне резултате. Будући родитељи заправо треба да се запитају шта добијају тиме што ураде тест, тј. шта ће урадити ако им тест покаже могућност или велику вероватноћу за постојање неке аномалије.
Овде треба поменути и званични став Цркве, изнет у „Основама социјалне концепције” Руске православне цркве, да пренаталну дијагностику можемо сматрати морално оправданом ако је она усмерена на лечење болести откривених у најранијим фазама или на припрему родитеља за посебно старање о болесном детету.
Ми, као хришћани, захвални смо Господу за медицину и лекаре – знате и сами сигурно да и међу лекарима имамо и светитеља. Лекари уистину спасавају животе. Међутим, неке ствари у медицини претвориле су се у чисто згртање профита, уз занемаривање вредности живота, нарочито кад су у питању нерођена деца. Понекад се заиста поставља питање да ли је пренатално тестирање ту да нам помогне или да нас доведе у стање стреса и бриге, и то у веома осетљивом периоду за мајку и дете у њој.
Надамо се да смо вам мало разјаснили недоумицу и помогли бар мало. Нека вам Пречиста Богоматера помогне својим молитвама да вам трудноћа протекне у здрављу и да на свет донесете своје бебе на радост и весеље.
Свако добро од Господа,
редакција
Коментари