Најчешћи разлог за абортус је неспремност да се одрекнемо удобности – искуство психолога

Портал „Тома“ наставља с циклусом чланака „Нека живе“, у оквиру којег психолози говоре о женама на ивици абортуса и о реалним разлозима због којих желе да прекину трудноћу.

Преносимо разговор са Еленом Шабалином, психологом у центру за заштиту материнства „Покров”, град Тјумењ.

Жене на ивици абортуса

Много година радим са женама које се суочавају с избором да ли да роде дете или да абортирају. За мене је веома страшан сваки разлог због којег жена одлучи да оде на абортус. Али можда су ми најшокантнији они примери када жена одлучи да абортира да би могла да оде на одмор. У пракси сам имала неколико таквих случајева. Једном ми је, сећам се, дошао брачни пар – планирали су да оду на одмор за неколико месеци, већ су купили авионске карте и резервисали хотел. А онда је жена „непланирано“ затруднела. Закључили су да ће јој у време одмора стомак већ бити видљив, што би било „неудобно“. Зато им је сада неопходан абортус – јер жена ће се лоше осећати, биће јој мука, мораће се ограничавати у јелу и пићу (као да ће се после абортуса нормално осећати!).

Хвала Богу, тај брачни пар је схватио да смисао живота није у одмору и да је просто незамисливо бирати смрт детета зарад предивног одмора на мору. Одлучили су да те године не иду на одмор. Зато су годину дана касније на море отишли утроје – заједно с детенцетом.

„И, како вам је било на одмору?“, питам их.

„Знате, то је био најлепши могући одмор у нашем животу. Сви су нам помагали, пуштали нас преко реда, смешили се…“

Навешћу вам још један чест пример. Муж притиска жену да абортира зато што је хтео дечака, а ултразвук показује да она носи девојчицу. Или обрнуто.

Дешава се и то да мајке одлучују у име својих кћери и практично их за руку доводе да абортирају. Тада је потребно разговарати не само с трудном младом женом већ и с њеном мајком. Сећам се да сам с једном таквом мајком разговарала тако дуго да се центар затворио и да нас је портир пустио да изађемо кад је већ пала ноћ. На крају смо успели сачувати живот њеног будућег унука.

Једном је на абортус девојку довела њена свекрва. Прво сам разговарала с обема, а затим с невестом. Испоставило се да она не жели да абортира. А када је млада жена изашла из моје ординације са сузама у очима, свекрва се продерала на мене насред ходника: „Шта си јој урадила?!“ Била је толико негативно настројена. Родио се дечачић, свима на радост.

„Како вам је свекрва?“, питам је.

„Обожава дете, просто се не одваја од њега, брине се о њему, храни га, шета с њим!“

Шта је, по мом мишљењу, најчешћи разлог за абортус? Неспремност да се човек лиши удобности, тј. свеприсутни егоизам и псеудобрига о себи.

Наравно, тежак материјални положај је озбиљна ствар, али то апсолутно не представља разлог за то да свом детету или унуку ускратимо живот. Притом се често дешава да жене које практично немају средстава за живот и немају подршке одлучују да роде, упркос свему.

На абортус чешће иду жене које су добро ситуиране, које имају и мужа и новац! Статистика то потврђује.

Имала сам случај када је жена дошла на предабортивне консултације и рекла да је разлог за абортус следећи: „Муж ми је рекао: бирај – или ауто или дете“. Жена је изабрала ауто…

А има и таквих жена које не говоре мужу да су трудне већ одмах иду на абортус. Рекла бих да скривање чињенице о томе да је зачетo дете које ће продужити род, тј. скривање од мужа намере о абортусу, представља крајње судбоносну грешку.

Наравно, дете условљава одређене измене у животу, али никада не погоршава стање у општем смислу. Када постоји јасан животни став, проблеми се увек разрешавају – студије се завршавају, стан, посао и средства за живот обавезно се проналазе.

Када победе живот и љубав и када мајка реши да роди дете, сви су на добитку и просто постају срећни. Без обзира на то колико је тешко, на задивљујући начин у животу све долази на своје место. Ни ја ни моје колеге не знамо ни за један случај када је жена родила, а затим се покајала.

Meђутим, имамо супротне случајеве – људи се воде оним што је угодно. У пракси сам имала следећи пример. Девојка, лепа, висока, витка као манекенка, затруднела је са својим младићем. Он јој је рекао да абортира јер му у том тренутку дете није било потребно.

Она се веома дуго двоумила, пролазила је кроз озбиљну унутрашњу борбу. Неколико пута је долазила код мене на консултације, мучила се, није могла да донесе одлуку – очигледно је интуитивно осећала да то не треба да уради.

Међутим, једног дана је ипак решила и, да се више не би мучила, отишла је директно код лекара и попила ту страшну абортивну таблету…

Када је изашла из клинике, чекао ју је њен младић који јој је рекао: „Знаш, размишљао сам, хајде ипак да родиш!“ А она је већ све завршила, није било повратка…

Ништа не оправдава такво понашање младића, али су на њега очигледно деловали девојчино одлагање абортуса, њене сумње и мучење. Нажалост, он, као и бројни други млади људи данас, није био сигуран да ли је то девојка с којом жели да оснује породицу. Често на то утиче и негативно искуство из претходних веза, недостатак поверења у тзв. партнера, неверовање у сопствене снаге. Пропагирање лакомислених интимних односа са супротним полом у нашем друштву уништава судбине људи.

Можда се он на крају ипак запитао о својој одговорности и начинио је корак напред. Међутим, било је касно.

Та девојка је наредног дана након абортуса била на ивици самоубиства. С младићем се, наравно, растала и ускоро је отишла из нашег града јер ју је све овде подсећало на ту страшну одлуку…

Разговоре с другим руским психолозима о истој теми можете прочитати ОВДЕ и ОВДЕ.

Аутор: Дарја Баринова

Превод за pravoslavniroditelj.org: Т. Ћ.

Извор: www.foma.ru