Линет је супруга, мајка, бака и заговорник права на живот. Она води неколико центара за трудноћу и „пролајф” организација широм Аризоне. Линет спасава животе. Али није увек било тако – у једном делу њеног живота, она је била та коју је требало спасти. Прича о Линет нимало није лака за читање.
Када је Линет била девојчица, живела је с мајком и очухом, и сестром која је од ње млађа годину дана. Имала је само девет година када је једне ноћи очух ушао у њену собу и рекао јој да ће јој убити сестру ако буде писнула. Линет није имала разлога да сумња у његову претњу будући да је млађа девојчица већ имала шавове, модрице и преломе костију захваљујући њему. Линет није имала избора – ћутала је док ју је очух силовао.
Злостављање је трајало годинама. Нисам сигурна када је Линетина мајка схватила шта се дешава, али то свакако није била тајна, бар не добро чувана.
Са 13 година изостала јој је менструација. Линет је затруднела. Престрављена и збуњена, обратила се мајци за помоћ. Мајка јој није понудила утеху, подршку нити љубав. Једноставно је ћутала. Линет је стајала и чекала да мајка нешто каже све док није постало очигледно да се то неће догодити. Линет се окренула и отишла, још више сломљена него пре.
Не говорећи ништа и не постављајући питања, мајка ју је одвезла у клинику за абортус где је била приморана да узме лекове који изазивају абортус. Након неколико дана болова и грчева, Линетина беба испала је у клозетску шољу. Сама и престрављена, Линет није знала шта да ради. Видела је бебу у шољи и једноставно повукла воду, опростивши се с њом заувек. Абортус није био Линетин избор. Било јој је само 13 година.
Будући да нико није поставио никаква питања, нити је икакав извештај поднет, нити је пак клиника одговорна за абортус Линетине бебе уплашеној девојчици понудила икакву заштиту, Линет је послата кући да живи са силоватељем који је, наравно, наставио да је злоставља. До 15. године увелико се опијала и напоредо узимала спид да би се изборила с дејством алкохола.
Једног дана, када ју је довезао из школе, очух јој је рекао да уђе у кућу, каже мајци да је стигла, попне се у своју собу а затим изађе кроз прозор и врати се у ауто. Линет је тако и урадила. Када је поново села у ауто, очух ју је одвео до једне фарме где ју је опет силовао. Када су се вратили кући, ушли су на улазна врата и у дневној соби угледали Линетину мајку с пиштољем у руци. Схвативши да она није мета, Линет се измакла и отишла у своју собу. Њена мајка није пуцала.
Наредног јутра, Линет је ушла у кухињу, а мајка јој је рекла да иде напоље да се игра. Линет ју је послушала и изашла на задња врата, а потом угледала очуха који ју је чекао. Одвукао ју је преко дворишта до станчића на другом крају имања где је становао Линетин рођак од непуних 30 година. Очух ју је оставио с рођаком који ју је силовао. Са 15 година постала је жртва још једног силоватеља.
Након што ју је рођак силовао, Линет је опет затруднела. Знала је да ће је мајка натерати да абортира ако јој буде рекла. Међутим, она није хтела да прекине трудноћу. Не знајући како да реши ту ситуацију, никоме није ни рекла да је трудна. Тек је бака, која је једног дана дошла у посету, приметила њено стање. Видела је да је Линет трудна и веома брзо закључила како је до тога дошло. Заједно с Линет села је да поразговара с њеном мајком и рекла јој за бебу. Линетина мајка је реаговала исто као и први пут – тражила је да Линет абортира. Бака то није хтела да дозволи.
Рекла је да би то повредило Бога, а осим тога трудноћа је већ била довољно одмакла да би била прекинута. (Сада се абортус ради и до самог термина, али у то време није било тако.) Линет је одбила да још једном абортира и напустила кућу. Отишла је да живи с баком и престала да буде жртва очуха, рођака и мајке.
Линет је прешла тежак пут опоравка од дроге и алкохола, младалачке трудноће и исцељења од вишегодишњег злостављања. Бака је све време била уз њу. Чак је с њом ишла и у школу за труднице и тамо радила вежбе. Она је заиста спасла и Линетин живот и живот њене бебе. Бака јој је била мајка онда када то рођена мајка није била. Линетина мајка је до краја живота живела с човеком који јој је силовао и злостављао ћерку.
Како Линет сама каже, то што је имала прилику да изнесе трудноћу, а потом роди и у рукама држи своју ћерку помогло јој је да се опорави. Знала је за бол силовања и инцеста, знала је за бол абортуса након силовања, а сада је сазнала шта значи одабрати живот после силовања. Нема сумње да јој је беба помогла да се опорави, док јој је абортус нанео само још више бола.
Лекар који је убио њену бебу и вратио је у руке силоватељу није јој пружио никакво саосећање нити помоћ. За њу није било никаквог исцељења оних дана када је трпела болове и оног трауматичног тренутка када је своју бебу видела у клозетској шољи. Лекар који је урадио абортус избрисао је сва недела њеног силоватеља. Клиника за абортус и њена мајка која ју је тамо одвела гурнули су њено злостављање под тепих.
Женама које затрудне услед силовања не треба неко ко ће им рећи да њихово дете не заслужује да живи. Не треба им неко да им говори како нису у стању да буду мајке детету зачетом приликом силовања. Женама које затрудне услед силовања потребне су само две ствари – љубав и подршка.
Када је Линет нашла некога да је воли и пружи јој подршку, била је у стању да побегне од силоватеља, да буде мајка својој ћерки и да зацели ране. Љубав и подршка сваки пут односе победу над абортусом!
Пресрећна сам што могу да кажем да је Линет данас добро. Њена ћерка, зачета приликом силовања, сада има 34 године и заједно с Линет ради и бори се за светињу живота. Линетина млађа сестра је такође добро и ради заједно с Линет и њеном ћерком.
Линетина животна прича је изузетно тешка, али неопходно је сазнати истину о томе како абортивна индустрија повређује жртве злостављања.
Премда исцељење није дошло преко ноћи, Линет своје искуство сада користи да спасава животе других – не само нерођених беба којима прети ризик да буду абортиране већ и животе жена које су и саме жртве.
Лекари абортусом бришу доказе. Никоме не подносе извештај о злостављању и немају проблем с тим да дозволе да девојчица од 13 година буде непрекидно силована јер знају да ће у највећем броју случајева силоватељ изнова и изнова доводити жртву како би се доказ злостављања уклонио. Ако заиста желимо да заштитимо девојке и жртве силовања, неопходно је затворити сваку клинику за абортус.
Абортус омогућава да се силовање настави. Поновићу још једном, абортус омогућава да се силовање настави.
Не можемо ћутке стајати док широм света девојчице попут Линет ову битку воде саме. Морамо устати у одбрану нерођене деце зачете силовањем и у одбрану њихових мајки. Морамо бити будни у одбрани њихових живота и части, и борити се против оних који њихову вредност и њихов бол не желе да виде.
Следећи пут када вам неко каже „Ја сам против абортуса, осим у случају силовања”, реците им да попричају с Линет.
Аутор: Џејми Кук Џефриз
Превод за pravoslavniroditelj.org: М. Стајић
Извор: SURVIVOR: The anti-abortion story that can’t be argued
Уколико сте трудни и у дилеми сте да ли да задржите бебу, нудимо Вам могућност да поразговарате са психологом – било уживо у саветовалишту у Београду, било преко Скајпа.
Не устручавајте се да затражите психолошки разговор – нико Вас неће притискати, осуђивати нити убеђивати.
Једноставно ћете добити прилику да Вас неко пажљиво и без осуђивања саслуша, као и прилику да са неким поделите своја осећања и размишљања у овако осетљивој ситуацији у којој сте се нашли.
За детаљније информације посетите сајт Православно-психолошког саветовалишта „Има наде“:
Не брините за новац – уколико нисте у могућности да платите, разговор ће за Вас бити бесплатан.
Саветовалиште „Има наде” нуди могућност бесплатног разговора само и искључиво особама које су трудне и премишљају се да ли да задрже бебу, тако да је то потребно навести у писму преко контакт странице на ОВОМ ЛИНКУ.
Коментари