Када ми је било 19 година, била сам заговорник права на избор (мисли се на право на абортус, прим.редакције). Похађала сам колеџ, водила промискуитетан живот и у једном тренутку схватила да сам трудна. Била сам ужаснута.
Било је то 1978. године. Одмах сам помислила на абортус. Сећам се како сам размишљала да је тај „нови” закон баш супер и управо оно што ми је у том тренутку било потребно да бих наставила да живим као и пре. Нико није морао да зна за то. Све сам задржала за себе. Била сам постиђена „ситуацијом” у којој сам се нашла па сам се поверила само једној другарици. Одвезла ме је у клинику. Захват је обављен, а мој живот се заувек променио. Кренула сам низбрдо и живот ученице на колеџу заменила животом наркомана.
Убиство бебе ранило ми је душу, али то тада нисам схватила. Нисам дозвољавала мислима да се задрже на том чину. Уместо тога, смиривала сам савест дрогом.
Када сам се удала, поново сам затруднела. Друга трудноћа из корена ми је променила живот. Изашла сам из вртлога наркотика у који сам саму себе довела и посветила се беби. Бог ми је дао другу шансу! Та беба ми је спасла живот!
Развела сам се од њеног оца (јер није хтео да остави дрогу) и отпочела живот самохране мајке. Завршила сам колеџ, упознала мушкарца који је заиста био прави за мене, удала се и почела испочетка. Муж и ја смо се свесрдно посветили породици и пожелели да се више упознамо с вером. Мој муж је од рођења био католик и помогао ми је да се упознам с вером. Постала сам католикиња 1986. године. С двоје деце које смо добили у браку, имали смо укупно петоро заједничке деце.
Питање контрацепције било нам је веома важно. Признајем да нисам у потпуности разумела учење Католичке цркве о брачним односима и планирању потомства. Разговарала сам о томе с једном часном сестром и свештеником. Обоје су ми саветовали „да се управљам према сопственој савести”. Будући да сам имала петоро деце, веровала сам да Бог неће имати ништа против ако подвежем јајоводе.
Како смо муж и ја све више учили о вери, увидела сам лепоту црквеног учења о животу и породици. У тридесет седмој години отишла сам да ми поново успоставе проходност јајовода. Скоро четири године после тога, родила сам четврто дете – сина – за ког сам знала да је прави дар од Бога. Потом, у четрдесет другој, родила сам и ћерку. Бог је тако добар!
Нисам заслужила те две чудесне бебе, али сам бескрајно захвална Богу на Његовој милости. Када смо их добили, динамика наше породице постала је још боља. Не могу да замислим живот без те деце.
Захваљујући њима схватила сам колико сам изгубила када сам абортирала прву бебу.
Тај абортус оставио је ожиљак који и даље осећам.
Често мислим на ту уплашену девојку од 19 година, која је мислила само на себе, и увек се растужим. Жао ми је што је отрчала у клинику по одговоре на веома личну ситуацију коју је видела само као проблем. Жао ми је што јој нико није понудио никакво саветовање. Жао ми је што је подлегла страху. Жао ми је што је одлучила да сакрије истину од бебиног оца и своје породице. Веома је тужно што јој се чинило као да јој је то једини избор.
Пронашла сам свој мир захваљујући заједници „Сестре за живот”. Научила сам како да опростим себи и да верујем у Божју милост.
Овде није реч о томе да се женама ускрати право на контрацепцију, већ да се онима које су дубоко верујуће и имају другачији приступ питању „женског здравља” (под тим се најчешће мисли на право на абортус, прим.редакције сајта) омогући да се и њихов глас чује у јавности. Овде је реч о томе да се женама као што сам ја омогући место где ће пронаћи наду, исцељење и мир.
Када су ове теме у питању, нико не може да говори у име свих жена.
Свака жена треба да има право да говори у своје име.
Превод за pravoslavniroditelj.org: М. Стајић
Извор: Letting Another Voice On “Women’s Health” Be Heard: Kim’s Story
Уколико сте трудни и у дилеми сте да ли да задржите бебу, нудимо Вам могућност да поразговарате са психологом – било уживо у саветовалишту у Београду, било преко Скајпа.
Не устручавајте се да затражите психолошки разговор – нико Вас неће притискати, осуђивати нити убеђивати.
Једноставно ћете добити прилику да Вас неко пажљиво и без осуђивања саслуша, као и прилику да са неким поделите своја осећања и размишљања у овако осетљивој ситуацији у којој сте се нашли.
За детаљније информације посетите сајт Православно-психолошког саветовалишта „Има наде“:
Не брините за новац – уколико нисте у могућности да платите, разговор ће за Вас бити бесплатан.
Саветовалиште „Има наде” нуди могућност бесплатног разговора само и искључиво особама које су трудне и премишљају се да ли да задрже бебу, тако да је то потребно навести у писму преко контакт странице на ОВОМ ЛИНКУ.
Коментари