Откако сам постала заговорник права на живот, много пријатеља ми се отворило и поделило са мном своје приче о трагедијама и победама. Ово је једна од тих прича коју осећам да морам да поделим. Добро се сећам Донан као трудне тинејџерке, но у то време нисам имала представу о томе у какву се борбу упустила. Сада када то знам још више сам захвална и срећна што познајем њеног сина. Ево њене приче:
„Имала сам 15 година када сам затруднела са Шоном. Веза с његовим оцем није била добра – стално ме је потцењивао и показивао да је бољи од мене. Никада нисам ни помишљала да ћу трпети тако нешто од било кога. Али трпела сам и није ми било добро. Сазнала да сам трудна одмах након што сам напунила 16 година. Рекао ми је да абортирам, а ја сам била престрављена. Мислила сам да никада у животу нећу ни помислити на то… али се то ипак десило.
Отишла сам у клинику Планираног родитељства.
Нисам чак морала ни да имам сагласност родитеља да бих абортирала. Плакала сам и била сам уплашена. Сећам се да сам седела тамо и питала се ’Зашто сам овде? Ово није у реду’.
Утом су ме прозвали. Устала сам и пошла за докторком и даље лијући сузе. Рекла ми је да ће све бити у реду и да само треба да види у којој сам недељи трудноће.
Легла сам на кревет а она је почела да ме посматра на ултразвуку, пазећи притом да ја не видим екран.
Питала сам је да видим бебу, а она је рекла: ’Не, боље је за тебе да не видиш’.
У том тренутку почела сам да ридам и да се молим.
Наједном је време стало и Бог ми је рекао да устанем и одем, и да ће све бити добро. Тако сам и урадила.
Рекла сам јој да је то лудост и да нећу да убијем своју бебу. Погледала ме је као да сам ја заправо луда. Зграбила сам своје ствари и отишла.
Наредних месеци није ми било лако. Много тога се десило. Особе за које сам мислила да су ми пријатељи оговарале су ме и то је заиста болело. Било ми је веома тешко да идем у школу, али сам ишла сваки дан све док ми лекар није рекао да морам да лежим.
Плакала сам више него икада пре тога.
А онда је 10. маја 2002. године стигао мој плавооки дечачић од 3.740 грама. Пре тога, заостајала сам с градивом у школи, али беба ме је натерала да се сконцентришем. Завршила сам школу 2004. заједно са свим мојим друговима и другарицама, и то с четворкама и петицама.
Да ми Бог није дао ову бебу, не знам шта би се десило. У то време живот ме је водио лошим, мрачним путем.”
Донанина храброст сачувала је живот малом Шону
Много ми је драго кад год видим Донан и њеног сина, заједно с још троје деце које је добила са садашњим мужем. Колико је само храбрости и снаге потребно да се каже „не”.
Донан је грешила и није била савршена, али је последице својих поступака почела да доживљава као разлог да промени себе.
Шон јој је спасао живот, а када је устала с кревета у клиници, Донан је спасла његов.
Изузетно је важно да схватимо да су жене које размишљају о абортусу веома уплашене и збуњене. Не дешава се увек да се жене олако одлучују да убију своју бебу – многе су просто престрављене.
Исто тако морамо бити свесни онога што је особље у Планираном родитељству радило с Донан: манипулисали су њоме да не би видела како њена беба заправо изгледа.
Клинике за абортус знају да се жене које виде своју бебу на ултразвуку углавном одлучују да је задрже и одустају од абортуса. Жена види да је у њој права, формирана беба – због тога докторка није хтела да окрене екран ка Донан и због тога у таквим клиникама трудницама и не дају да виде бебу на ултразвуку.
Богу хвала, Донан је прозрела њихову тактику и схватила шта им је циљ. Нажалост, не уради свака жена оно што је Донан успела: да устане и оде. У највећем броју случајева, када жена уђе у ординацију, победу односи манипулативно понашање запослених у клиници.
Морамо образовати људе, морамо охрабрити сваку жену која размишља о абортусу да прво тражи да види своју бебу на ултразвуку. Не смемо дозволити да се овакво манипулисање настави.
Донанино искуство савршено показује да увек вреди изабрати живот.
Ако је Донан са 16 година могла да одабере да роди дете, а затим да заврши средњу школу, да води испуњен живот и да дозволи свом сину да и он живи свој живот, онда свака девојка може да уради то исто.
Не дозволи да тобом овлада страх.
Не дозволи да те постиде оговарања других људи.
Изнеси трудноћу до краја јер је то једина исправна одлука која ће теби и твом детету осигурати будућност. Буди храбра као Донан. Уистину је прелепо видети жену која уместо страха бира храброст, и уместо трагедије и пораза бира победу – та лепота налази се у свима нама.
Потребно је само да је пронађемо и да будемо спремне да је покажемо, као што је то Донан учинила.
Све ми можемо бити јаке и храбре. Све можемо да одаберемо живот за нашу децу.
Аутор: Џејми Џефриз
Превод за pravoslavniroditelj.org: М. Стајић
Извор: Baby saved from abortion at Planned Parenthood after teen mom walks out
Уколико сте трудни и у дилеми сте да ли да задржите бебу, нудимо Вам могућност да поразговарате са психологом – било уживо у саветовалишту у Београду, било преко Скајпа.
Не устручавајте се да затражите психолошки разговор – нико Вас неће притискати, осуђивати нити убеђивати.
Једноставно ћете добити прилику да Вас неко пажљиво и без осуђивања саслуша, као и прилику да са неким поделите своја осећања и размишљања у овако осетљивој ситуацији у којој сте се нашли.
За детаљније информације посетите сајт Православно-психолошког саветовалишта „Има наде“:
Не брините за новац – уколико нисте у могућности да платите, разговор ће за Вас бити бесплатан.
Саветовалиште „Има наде” нуди могућност бесплатног разговора само и искључиво особама које су трудне и премишљају се да ли да задрже бебу, тако да је то потребно навести у писму преко контакт странице на ОВОМ ЛИНКУ.
Коментари