Као и прошле године, и ове је изостала права реакција заштитника права грађана Саше Јанковића поводом Међународног дана породице, установљеног од стране Уједињених нација.
Заштитник права грађана акценат ставља на насиље у породици и стиче се утисак да је то највећи проблем са којим се породице у Србији данас суочавају.
Помиње се наравно и тешка економска ситуација, али саопштењем некако доминира изјава о насиљу у породици.
Да се закључити да гдин Јанковић не препознаје многобројне проблеме које је потребно отклонити како би се породицама пружио квалитетан живот и како би биле заштићене од све агресивнијих антипородичних идеологија. Ту убрајамо огроман број абортуса сваке године, новине предложене у нацрту Грађанског законика као што су потпуна забрана физичког кажњавања деце од стране родитеља, легализација тзв. милосрдне смрти, односно еутаназије, легализација трговине материнством и децом у форми сурогат материнства, могућност легализације истополних заједница итд.
Заштитник грађана не види проблем ни у већ усвојеним изменама Закона о заштити грађана од заразних болести према којима ће надлежне службе одузимати децу родитељима који одбију вакцинацију.
Проблема изгледа нема ни у предвиђеном пребацивању лаког, брзог споразумног развода из судова у канцеларије нотара, не би ли се бракови још брже разводили.
Проблем не постоји ни у дискриминацији породица при повраћају ПДВ-а на беби и дечију храну, опрему и одећу, као ни у дискриминацији породица при добијању родитељског и дечијег додатка на основу висине примања и/или вредности имовине.
Када министар просвете жели да смањи и на крају укине часове веронауке у српским школама, то није повреда права на слободу вероисповести, блиско повезене са правом родитеља да одлучују о образовању своје деце.
Када се у нашим школама предаје програм свеобухватног сексуалног образовања, који деци издаје сексуалну лиценцу и који грубо сексуализује нашу децу, онда ни то није проблем за заштитника грађана.
Листа је подужа.
Проблем је дакле само насиље у породици. Није да га нема, нажалост. Ипак, то никако не може бити највећи проблем са којим се суочавају све наше породице. Као да се потенцирањем ове, свакако важне али не и најважније теме, жели скренути пажња са горе наведених проблема.
Овакав став Заштитника грађана не чуди, јер је он ипак заштитник грађана, а не породица.
Можда нам је потребна нова институција, институција Заштитника породица?
Са друге стране, Заштитник грађана је далеко активнији када је у питању саопштење поводом Светског дана борбе против хомофобије, бифобије и трансфобије, шта годи ови термини значили. Тада се пуно пажње поклања проблемима са којима се суочавају припадници ЛГБТ заједнице, па се чак и истиче застава дугиних боја на прозорима кацеларије заштитника грађана, као и прошле године.
Нажалост, оваква реакција заштитника је у складу са ставовима тренутних управитеља Уједињених нација где доминирају антипородични активисти и лобисти разних антипородичних идеологија, у шта се лако може уверити свако ко посети званичан сајт УН и њених организација за заштиту људских права.
Тако се на пример наводи да „је потребно континуирано спроводити мере и активности посвећене подизању свести јавности о неопходности поштовања права ЛГБТИ особа“.
Центар за заштиту породице сматра да је потребно подизати свест о неопходности поштовања институције природне породице и значају природне породице као основе за напредак друштва у целини.
Нама, породичним људима, остаје да се не предајемо и да непрестано сведочимо о том значају, као и да указујемо на погубне трендове који погађају наше друштво.
др Немања Зарић
Коментари