Да ли пуно бринете за ваше дете/децу?

Помаже Бог

Интересује ме да ли пуно бринете за ваше дете/децу?

Ја сам мама дечака који има 6 и по месеци. Прво ми је дете па не знам да ли је то разлог што понекад стрепим.. Вероватно свака мајка стрепи за своје дете, сигурно ћете ми рећи да је то нормално. Волела бих да сам опуштенија, да мало више верујем да Бог брине о свему а онда се сетим да и мала деца доживљавају страшне судбине и помислим „па, ето, Бог је бринуо и о њима“. И тако, зачарани круг у мојој глави. Имате ли неки савет? Како сте (ако сте) решили ту бригу?

*
* * *
*

Бог помого,

Наша ћерка има 5 и по месеци, тако да ми је јасно о чему говориш.

Када не спава онолико колико мислим да је довољно, онда је све пипам да видим да ли је све у реду. Када спава више неким данима , онда опет је све нешто загледам да видим је л` све у реду.

У суштини, ја решавам тај проблем свакога дана, изнова и изнова, јер родитељска (посебно мајчинска) брига није нешто што се да решити из прве и заувек.

Ја тој ситуацији приступам као још једној тест-ситуацији за моју веру тј. поверење (ослањање) на Господа. Једна од мојих главних страсти је ослањање на себе, чак и када пред собом и пред другима правим привид да се ослањам на Господа.

Е,сад, док сам била трудна, тек сам ту снажније увидела колико је ослањање на себе недовољно, и колико ту постоји увек један простор , могућност да се нешто закомпликује, без обзира шта ја радила или не радила. Већ тада је та „тест – ситуација“ почела и захвална сам Господу што ми је пружио могућност да се постепено учим том препуштању.

Током трудноће сам усвојила један принцип (када је у питању нерођено дете) па се сад трудим да њега применим и када је у питању рођено дете. А то је – да се трудим да чиним што више у складу са својом савешћу, да чиним што је до мене, а да се молим Господу, Мајци Божијој, св.Јовану Крститељу (по коме је ћерка добила име) и блаженој Матрони (на чији дан је рођена) да је сачувају и заштите од свакога зла, невоље и болести.

И, на крају крајева, да јој буде како је најбоље за њено спасење (а то не мора обавезно да значи да треба да буде здрава и дуговечна, већ Господ сам зна шта је најбоље за њено спасење. Има деце која су болесна, или која су рано умрла, и ма колико то мени страшно било – верујем да је то најбоље за њихово спасење….. то ми тешко иде, али се трудим да верујем да је тако, срце ми тако говори, али моје маловерје и привезаност за овај свет ме гази)

У суштини , претерана брига за дете је код мене заправо једна општија страст – а то је многобрижност генерално гледано, тако да – што се више борим против ње, то ће и моја брига за дете бити адекватнија – неће имати ону мучну црту која прати многобрижност, већ ће имати трезвеност, разумност и осетљивост за потребе детета.

Ако Бог да , а и ако се ја потрудим.

Извор: Писмо са Листе Православних Родитеља